Средњовековно наслеђе на Косову и Метохији – део су српске културне баштине Европе

Српско културно наслеђе на Косову и Метохији које је у мартовском погрому паљено, минирано и до темеља рушено, као и оно сачувано, још је на мети тамошњих Албанаца, који желе да га присвоје и пре-именују. Српско средњовековно наслеђе представља интегрални део културне баштине Европе. Ти споменици српске прошлости који су пре-трајали векове сведоче о животу Срба, чији је број сада у многим местима готово симболичан.

У том делу Балкана евидентирана су 372 споменика културе и више од 1.300 остатака хришћанских обележја. Већина је наслеђе из античког периода и из средњег века. Историчари, археолози, сликари-конзервартори истичу да су ти културно историјски споменици дело српских задужбинара.

„Ми стојимо ево овде испод фреске ктитора, прекопута је Симонида са друге стране је Лоза Немањића. Има ту још портрета као што има и у нашим Дечанима има и у Љевишкој и у Пећкој патријаршији и другим нашим манастирима. Тако да нетреба уопште дискутовати ко је подигао ове светиње", напоменуо је Његово преосвештенство Теодосије, владика рашко-призренски.

Епоха владарске лозе Немањића време је подизања ктиторских задужбина. Изграђено је 200 манастира и цркава изузетне вредности.

„Историјски извори нам пре свега указују и не остављају никакву сумњу чији су манастири који су на Унесковој листи светске културне баштине, мислим наравно на Грачаницу, Богородицу Љевишку, Пећку патријаршију и Високе Дечане. Ктиорске повеље јасно казују ко је градио, када их је градио, шта је све даривао тим црквама и манастирима", рекао је Марко Марковић, професор историје из Чаглавице.

„Највећи драгуљи средњег века. Те драгуље треба сачувати од оних који су немарни и оних који би да те светиње униште или присвоје. Како да их присвоје када незнају да виде оно што је у њима највредније", истакао је Његово преосвештенство Теодосије, владика рашко-призренски.

Они који су и те како знали да је српско средњовековно наслеђе на Косову и Метохији сведочанство вишестолетног битисања Срба, настојали су да га униште. Од доласка Мисије Уједињених нација, јуна 99. запаљено је, срушено и минирано156 цркава и манастира.

„Такав један може се рећи културни геноцид на једном тако малом простору. Обновау порушене баштине током мартовских немира финансирао је Савет Европе а на обнови је интезивно била укјључена и наша држава и косовска страна. Били су укључени медијатори Савета Европе и Унескоа", рекао је Зоран Гарић, директор Завода за заштиту споменика културе у Лепосавићу.

Обновом је неким уништеним споменицима српске прошлости донекле враћен првобитни изглед, док је живопис у многим храмовима, попут оног у краљевској задужбини Богородици Љевишкој, нестао у пламену мартовског погрома.