Др Милашиновић: Добре вести из Унеска, Србија ближа новим уписима на листу светске баштине

Kандидати из целог света ће од Комитета за светску баштину Унеска, чија проширена 47. седницу у Паризу, трајe до среде 16. јула, сазнати да ли је препознатна изузетна вредност њихових знаменитости у култури и природи. Србија тренутно има пет заштићених и 11 локалитета на листи у процесу потврђивања статуса. Који локалитети би могли још да се нађу на листи Светске баштине за Јутарњи програм је говорио др Горан Милашиновић, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском.

Први заштићени локалитети из Србије били су Стари Рас и Сопоћани, уписани на трећој сесији Унеска 1979. године. Нашу земљу су већ посетиле комисије Унеска које су проверавале Смедеревску тврђаву и Ђердап, као кандидате за листу. Од 2021. године, Србија је навела једанаест локалитета за које Влада Србије намерава да аплицира за упис у Светску баштину.

Доктор Горан Милашиновић истиче да Смедеревску тврђаву нисмо кандидовали као тврђаву, већ као последњу престоницу српских владара, што има потпуно други угао.

„Сва документација која је била неопходна за номинацију је послата. И ми смо добили обавештење из Унеска да су примили документацију. Кад добијемо такво обавештење, а не унапред одбијање или неки коментар који је негативан, ми знамо да су нам добре шансе“, наводи др Милашиновић.

Када је реч о Ђердапу, он се налази на Унесковој листи светских геопаркова од 2020. године. После четири године уобичајен је поступак ревалидације простора како би се установило како се њиме управља, додаје гост Јутарњег програма.

„Страховали смо да нећемо можда проћи ревалидацију, зато што смо прошле године имали озбиљне замирке у вези са одржавањем, мањак људи, управљача итд. Међутим, пре неколико дана, добили смо врло позитиван извештај и ми очекујемо да ће 2026. године, када је дефинитивна потврда Ђердапа као геопарка, бити позитивно решена.“

Такође, истиче др Милашиновић, и у погледу документације која је послата за пиротски ћилим добијен је позитиван одговор да ће се наћи на листи нематеријалне културне баштине.

Судбина споменика на Косову и Метохији

Због потешкоћа у управљању и конзервацији локалитета, као и због политичке нестабилности Унеско је 2006. године заштитио Пећку Патријаршију, Манастир Дечани и Грачаницу, Цркву Богородице Љевишке у Призрену.

Гласање о томе да ли ће даље остати на листи угрожених споменика културе обично се одлучује последњег дана заседања, објашњава др Горан Милашиновић.

„Наша делегација је у Паризу и наш циљ је увек да поднесемо извештаје, будући да ми подносимо извештаје за те споменике културе, а не такозвана држава Косово, јер она није чланица Унеска, а Србија јесте. И тај извештај израђује наш Републички завод за заштиту споменика и културе.“

У нашем интересу није да се о томе гласа и дискутује, напомиње др Милашиновић, будући да су унутар комитета и државе које су признале државу Косово и које би вероватно покренуле и статусно питање.

„Откад су стављени на листу угрожених добара, сваке године се потврђује, и надам се да ће бити и ове године. Немамо никакве сигнале да се то неће догодити. Сва друга добра добијају извештај једном у десет година, а она која су у опасности сваке године. Ми упозоравамо, шаљемо писани извештај како се све крши. Одржавање није могуће без локалне заједнице и то је управо слаба тачка свега“, истиче др Горан Милашиновић, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском, на крају гостовања у Јутарњем програму.