Летопис Матице српске и после два века редовно излази

Од 1824. године „Летопис“ Матице српске окупља најзначајнија имена српске културе. Више од два века истрајава као једна од упоришних тачака наше културе.

Први број Летописа Матице српске објављен је 1824. Две године касније у Пешти је основана Матица српска. Значење ових догађаја је вишеструко и дубоко укорењено у суштину српске културе.

„Сам контекст је можда најбоље означио његов први уредник и оснивач Георгије Магарашевић у свом чувеном Објављенију, када је рекао да ће Летопис покривати целокупни словенски културни, језички и књижевни простор, наравно са акцентом на српској култури“, наводи проф. др Бошко Сувајџић са Филолошког факултета УБ, уредник Летописа Матице српске.

Излажење Летописа је прекидано само у ратним временима, напомиње професор.

„Можемо рећи да он заиста постоји у континуитету, да он делује на неки начин, зрачи као најстарији српски књижевни, односно књижевно-научни часопис, како је од почетка замишљен“, додаје проф. Сувајџић.

На страницама Летописа сусрећу се гласови прошлости и савремености, показујући да се традиција не зауставља у времену, него да је стално жива и отворена за нова читања и нове погледе.

„Концепција је следећа: У Летопису ја сам задужен за научне прилоге, за есеjистику и трудимо се да увек имамо одређену личност којој посвећујемо тај број. Имамо рубрике есејистика, затим сведочанства, поводи, књижевна критика и наравно рубрика која се бави књижевношћу у Летопицу Матице српске, дакле изворном књижевношћу, књижевна критика, односно преводилачка рубрика која се бави преводима“, објашњава уредник Летописа Матоце српске.

Једна од карактеристика којима се Летопис одликује је разноврсност тема којима се бави, али и усредсређеност на питања језика, културе, обичаја и живота.

„Историја, етнографија, народна књижевност, савремене појаве, преводна књижевност, све је то нешто што Летопис негује свих ових 200 година. Просветитељска функција Летописа за свих ових 200 година постојања свакако постоји као једна нит која све време пулсира и која на неки начин повезује и уреднике и уредништва и времена и епохе српске културе“, истиче проф. др Бошко Сувајџић.

Летопис Матице српске данас редовно излази на понос српској науци и култури. Пратећи странице овог часописа, може се пратити прошлост два века уназад. Летопис остаје и за будућност – да ослушкује, тумачи и чува знања важна за српску културу.