Плакати који враћају филмску магију: Стеван Алексић о уметности, друштвеним мрежама и сарадњи са холивудским звездама

Ваша страница на Инстаграму, „Стеванова бележница", окупља и млађу и старију публику која кроз ваше приче и илустрације оживљава дух некадашње Југославије. Истовремено, градите успешну међународну каријеру илустратора. Како је изгледао тај пут и какав је данас однос публике према уметницима на друштвеним мрежама?

– Уметност је вазда била тешка борба, права уметност, тешка борба и тешко је освајање и то се некако пренело у дигитални свет на платформе. Интересантна ствар је што... Просто, ја сам имао можда и среће, али мој рад датира још, не знам, ево када је у питању илустровани филмски плакат, па и бележница, вратићемо се у 2016/17. годину када је то све почело, па сам се ја некако преселио са Фејсбука на Инстаграм, на инсистирање људи који су читали, пратили.

Некако само сам суштински радио то што волим, што ме некако одмарало, па је након одређеног броја година та видљивост била прилично изражена и наравно, не само по питању бележнице.

Бележница је неко стециште људи који желе са мном сваки дан да пролазе кроз тај портал, у неко лепше време где заиста могу да евоцирају сећања на блиску прошлост. А опет „Стеван Алексић арт“ и мој ангажман по питању илустровања филмских плаката и омота је нека друга стори, а и ту јесте можда тежа борба. Али ето, имао сам среће да некако светске звезде то препознају, тако да су врата била отворена и врло је то успешно почело.

Када сте поменули светске звезде, јунаци вашег детињства попут Жан-Клода ван Дама данас су део публике која је одушевљена вашим радом. Сарађивали сте са Дизнијем, радили плакате и илустрације за култне холивудске филмове и остварења. Како сте дошли до тако великих сарадњи?

– Када сам ја почео да дајем ново рухо великим југословенским насловима, домаћим филмовима и тако даље и тако даље… Заиста, преко стотину илустрација сам урадио за домаћа култна остварења и имао сам дивне сусрете са великанима домаће кинематографије. Онда у једном тренутку сам лагано почео да илуструјем плакате за култна холивудска остварења.

Наравно, опет то је све, ја кажем, генерацијски и осврнуо сам се мало на тај жанр, борилачки филм, на јунаке уз које је моја генерација одрастала. И наравно, ето, имао сам ту срећу, када сам поставио на друштвене мреже да је Ван Дам то регистровао одмах и тада почиње комуникација са њим и сарадња са њим. Он је то и делио неколико пута да би ме некако регистровала немачка компанија „Ретро Голд 63“.

И онда су ме, ја кажем, они украли. И од тада, ево већ четири године ја за њих илуструјем омоте ексклузивних блу-реј издања за колекционаре.

Када говоримо о филмским плакатима, они су најчешће и први сусрет публике са неким остварењем. Колико та илустрација може да нам пренесе неку емоцију, суштину?

– Врхунски уметници су се трудили да некако том композицијом, узбудљивим сценама, портретима, текстурама, бојама, реалистичношћу дочарају филм који ће публици бити доступан у биоскопу, да они похрле одмах да купе карту и да ту почне та филмска магија.

И даље је он можда један репер када ће људи одлучити да ли да одгледају неки филм.

– Јесте, поготово сада на стриминг сервисима када бирамо шта ћемо гледати, увек гледамо атрактиван имиџ, али се враћа илустровани филмски, тако да можемо видети да и на Нетфликсу и на Прајму и свуда суштински занимљиве призоре, па ћемо се можда одлучити, поготово млађа публика.

Нама можда искуснијима који знамо суштински што још вучемо из видео-клубова ту неку свест шта би могли, шта нас интересује, али млађа публика гледа. Дефинитивно је важна слика.

Живимо у времену када је уметност доступнија него икада на дигиталним платформама, друштвеним мрежама. Сигурно да има и позитивне и негативне стране то што се дешава, али колико су он промениле начин на који ми доживљавамо уметност када нам је тако близу и када свако може да јој приступи, да је коментарише и све друго на неки начин.

– С обзиром да смо преплављени информацијама, лајкови су ту, али ту је и брз заборав. Суштински, зато негде мудро треба поступити, негде филтрирати садржај. И дивно је што има ту јако занимљивог материјала, поготово опет кажем, за млађе генерације, али опет питање је да ли је уметност или је тренд, тако да то исто треба некако да препознају шта је суштински важно, шта ће их зауставити…

И наравно, валидност информација, поготово сада у доба вештачке интелигенције. Заправо, шта су тачне информације, текстуални садржај, шта је слика, да ли она вара и тако даље и тако даље. Врло је узбудљиво и изазовно.

Шта вам је даље у плану? Шта можете да нам откријете у некој блиској будућности, шта вас очекује?

– Па ево свако слободно време користим да, ја кажем, гланцам „Стеванову бележницу", сређујем лагано приче и надам се да, да ће ускоро „Стеванова бележница" бити у корицама, у мојим рукама и доступна свима који прате страницу.

И наравно, илуструјем и даље омоте и плакате и можда евентуално једна изложба, тако да заокружим досадашњи рад.