Рута, Црно злато и Туђе хоћемо, своје не дамо – Југ Радивојевић о томе шта све спрема БДП

Радивојевић каже да су у Београдском драмском позоришту, популарне сезоне заменили позоришном годином. Не ради се у јануару и јуну, па су већ, како каже „у погону“ већ девет месеци осим јунске паузе.

„У октобру, новембру и децембру имаћемо прилике да у репризним издањима погледамо читав наш репертоар, почевши од четвртка, када поново гледамо Више од игре по чувеној серији направљену адаптацију за позориште по тексту Слободана Стојановића, легенде и ваше (РТС) куће, а и наше куће у режији Ивана Вуковића, и тако све до 28. децембра када завршавамо нашу, календарски гледано, позоришну годину”, рекао је Радивојевић гостујући у Београдској хроници.

„Очекује нас премијера 23. децембра, дуго очекивана премијера, праизведба комада Дејана Дуковског, Црно злато. У времену ћемо имати популарни фестивал Рута – Регионалну унију театра од 1. до 7. децембра”, најавио је директор Београдског драмског позоришта.

На Рути гостују позоришта из региона чије представе тада има прилике да види и београдска публика.

На отварању шесте Руте првог децембра – премијера комада Живот провинцијских плејбоја после Другог светског рата, или, како Радивојевић наводи поднаслов – Туђе хоћемо своје не дамо.

„То је једна представа у којој играју глумци регионалних театара, свако на свом језику и то је једна фантастична комедија, једна од првих комада Душана Јовановића, који је пре пет година преминуо, а био је наравно један од најзначајнијих југословенских писаца. То ће бити, надам се, као што је већ било за публику у Будви, на Брионима, на Охриду, и ускоро и у Скопљу, један велики позоришни догађај”, каже Радивојевић.

Претходна недеља у БДП-у била је посвећена Јагошу Марковићу. Представе које је режирао нашле су се на репертоару, и није било празног места.

„Када сам дошао на место директора, први редитељ кога сам позвао био је Јагош Марковић, који је пре шест година направио Сумрак богова, представу која је обележила један период нашег театра. Након тога и Дивље месо Горана Стефановског“, рекао је гост Београдске хронике.

Говорећи о Марковићу, Радивојевић додаје да је био омиљен редитељ – пре свега код публике, а онда и код свих колега, код свих управа, код свих људи којима је театар био важан: „Јагош је оставио, кад кажемо, дубок неизбрисив траг. То је заиста тако. Две године није са нама, али ми покушавамо да његово дело траје. На сву срећу, пуно је представа остало које могу да се репризирају. А ми ћемо Јагошеву недељу, коју смо ове године одржали у тој недељи када је он, нажалост, преминуо. Надам се да ће постати традиционална и да ћемо сваке године у то време окупљати његове представе из региона, играти и код нас, а ми играти Сумрак богова и Дивље месо њему у част”.

„Заиста, није било једног слободног места у Јагошевој недељи и било је емотивно. Имали смо један округли сто, који је био посвећен, наравно, сећању на њега и јако недостаје, јако недостаје, али ево, покушавамо да ту рану залечимо колико је то могуће”, рекао је Радивојевић.

Сарадници Јагоша Марковића, међу њима и Олга Одаловић која је о Јагошу говорила у Београдској хроници, говоре да је његов поступак у раду са глумцима био јединствен, и да они који су имали среће да раде са њим, знају колико су постали бољи и колико су сазревали уз ту сарадњу.

Повратак Фантому из опере

Како је и сам редитељ, Радивојевић је говорио и паузи коју је направио.

„Моја редитељска пауза траје четири године. Ево сада се враћам после пуне четири године Фантому из опере, кога обнављам у Позоришту Теразијама, тако да је то једно лагано загревање. Надам се за следећу годину, да ћу почети да режирам, не баш у оном темпу као раније, али ћу морати да се вратим свом базичном позиву. Негде крајем новембра ћемо Фантома из опере поново имати у Позоришту на Теразијама, на велико је задовољство, верујем, свих оних који су га годинама назад гледали”, најавио је Југ Радивојевић.