Ервин Вурм: Награда је велика част, веома сам захвалан

Иако обухвата целокупан опус изложба је осмишљена као интроспективна, а не ретроспективна. Како ће осврт на досадашње стваралаштво утицати на Ваш даљи рад?

- Одлучили смо да је назовемо интроспективном јер када кажете ретроспективна, то звучи као збогом, већ си завршио. Надам се да је преда мном још много година. Наставићу са радом, покушаћу да унапредим своја дела и да пронађем неки нови пут, јер верујем у будућност.

Стало Вам је до тога да посетиоци активно учествују. Да ли сте задовољни како је публика у Србији, где имате прву самосталну изложбу, обликовала Ваша дела?

- Начин на који публика учествује свуда је исти. Волео бих да људи у Србији посете изложбу и прихвате позив да учествују у перформансу по мојим упутствима. Такође, важно ми је да се након тога осврну и размисле о порукама уметничког дела. Брине ме време у ком живимо и у свим мојим радовима огледа се та забринутост. Био бих срећан кад би људи то видели и разумели.

Да ли су људи стидљиви?

- Многи су стидљиви, али се препусте чим стану на пиједестал. Можда никада тако нешто не би учинили сами, без позивнице. Веома је изазовно јер их други људи гледају, а са стране то што раде може да изгледа глупо. Сам чин је апсурдан и парадоксалан, али је исход занимљив.

Шта Вам је највише привукло пажљу током боравка у Београду?

- Кад шетам улицама Београда све што видим изгледа ми познато, осећа се утицај и аустроугарске монархије. Имали сте трауматичну прошлост и скорију историју. Знам шта за једну земљу значи бомбардовање и са тиме саосећам. Имам веома близак однос са Вашом земљом и људима одавде.

Хвала Вам на разговору!