Венко Андоновски: Нисам у апокалиптичном расположењу

Свет је тренутно у застоју, нешто што је видљиво само под микроскопом изазива озбиљне последице у видљивом макросвету и та слика је прилично узнемирујућа. Како се људи у Македонији суочавају са тим?

- Па, исто као и сви у свету. Седе код куће, поштују све уредбе, али је све то, наравно из страха. Човеку је у природи да само из страха поштује законе: зато морају постојати полиција и суд, али с друге стране, мора постојати, пре свега, морални принцип у човеку. Нажалост, наше доба је сасвим нагризло, као корозија, моралне принципе, тако да остаје само страх од судова и полиције. И, у овом специфичном случају са вирусом, наравно, пре судова и полиције, постоји само страх за сопствени живот. То је егоизам прве врсте. Уместо да се развије осећај солидарности, развија се саможивост: уосталом то није случај само са појединцима, већ и са целим народима и државама.

- Европа је пала на моралном испиту, јер су братске земље окренуле леђа једна другој и забарикадирале се, у паничном страху за сопствени живот. Овај вирус је показао да смо болесни од опаснијих вируса од „короне": вируси егоизма и безосећајности, на индивидуалном и на колективном нивоу. Понашамо се као животиње у рату. Како Волтер каже: не познајем човека који не би у рату убио другог човека да би му узео чизме и да би његовом машћу намазао исте те чизме, да не пропуштају воду.

Ваш роман Пупак света веома је читан, има бројна издања до сада а централна мисао, као стожер свих збивања у роману, је чињеница изгубљене светске равнотеже. Како Ви тумачите узроке таквог стања?

- Узроци "губитка светске равнотеже" су, наравно, духовни, и из тих разлога (наше је доба слепо за духовност) нимало видљивији од актуелног вируса. Све је почело са антропоцентризмом који се јавио у другој половини деветнаестог века, у крилу позитивизма и његове убеђености да су науке свемоћне. Двадесети век је био експлозија тог сциенто-антропоцентризма, филозофије која верује да је човек сам ковач своје среће и да је цела његова судбина у његовим рукама. Не само науке, него и револуције у којима се делима "правда" по људској мери су дале овом веку илузију да је човек свемоћан и да само он покреће точак историје.

- У антропоцентризму нема места за Бога, јер је човек господар света: у прилог том острашћивању човека и јачању његове антропо-сујете иду и научна достигнућа и технолошки напредак: за само шест деценија од првог прелета једне ливаде у Сити Хоуку (чувени први лет браће Рајт) човек је почето летети најмодернијим суперсоничним авионима и млазњацима, а попео се и на Месец. Шта ће њему Бог, када је он постао Бог? Али, кад год се Бог прогони, јавља се острашћени човек: онај који стално има осећање да му је нешто неправедно ускраћено, да му је ускраћена пуноћа битија. То је несрећан човек. То је похлепан човек. То је човек неолибералног капитализма, бедна креатура која гута, "сере и фука" (како би рекли Делез и Гатари) и зато се своди на три органа - уста, гениталије, анус. Он нема потребу за осећањем или доживљавањем света, већ само за конзумацију у профит. И тек када дође нешто овако, из невидљивог света, као вирус, схватимо да ипак постоје и невидљиве силе које управљају нашим животима, чак и смрћу. Схватимо да ако се нешто не види, не значи да и не постоји: Бог, ђаво, вирус. Ко зна колико таквих невидљивих стварности, невидљивих џепова постоји још у овом видљивом свету.

Велика је разлика у савременом свету између информације и знања, чини се да обиље информације ствара конфузију. Ова актуелна ситуација са вирусом корона то додатно потврђује. Шта учинити да бисмо били на путу знања а не дезинформације?

- Читати књиге. Ја стално понављам и мојим студентима: на Гуглу су само информације, обично тачне и коректне. На Гуглу је тачна дефиниција метафоре Умберта Ека. Али је она ишчупана из контекста. Да би дошао до те дефиниције, Еко је написао стотину страна о схватању метафоре, од Аристотела наовамо, да би читалац могао да види како је дошао до своје дефиниције. Ако студент не прочита књигу, ако не прочита и те странице које претходе дефиницији, он има "знање без историје", знање без меморије, знање без еволуције, а то је само информација. Тек када онај који чита повеже информације у своју сазнајну структуру, можемо говорити о знању. У случају вируса: не само читати већ и размишљати и повезивати. Ineligo на латинском и значи - повезати. Знање је структура која повезује информације, а не гомила непроверених и неповезаних, често и лажних информација.

Да ли ће актуелни глобални страх од болести и све последице које тај страх оставља за собом бити можда предмет неког Вашег новог романа или прозне књиге, и да ли се страх човека 21. века разликује од страхова из ранијих времена?

- Пишем нешто, изазвано овим вирусом. Занима ме тема: како један обичан и случајан вирус може помагати ауторитарним режимима. То је у ствари испитивање веза између лудила и тоталитаризма, јер тоталитаризам је само друштвени изотоп личног лудила, бар по мом мишљењу. Не могу вам више открити. У сваком случају, нећу журити са романом, немам амбицију да будем "први" са актуелном темом, јер не схватам књижевност као жуту штампу.

Многи људи ових дана на питање шта читају или које филмове гледају кажу да се враћају делима која су се бавила катасрофама и болестима. Да ли је то и Ваш случај? Ако јесте, због чега а ако није, шта читате ових дана и због чега?

- Интензивно препрочитавам Јована Лествичника. Паралелно читам и роман Бризбејн сјајног руског писца Jeвгенија Водолазкина. Нисам, као што видите у апокалиптичном расположењу. Проћи ће и ово. И доћи ће ново. Вирус је тренутно највидљивија болест од које болује овај свет. Али је свет болестан већ деценијама. Вирус ће нестати и природним путем, али постоје озбиљније болести које ће остати и неће тако лако нестати. Групним именом их зовемо - капиталистичка помама егоизма. Волео бих да грешим, и волео бих да и у овом случају, као после велике средњовековне куге крене нека нова ренесанса, јер је тачно да су епидемије мењале свет и цивилизације драстичније него ратови. Видећемо. Чекајмо ренесансу... то би био догађај за човечанство, а не појава вируса.