Иван Грубанов: Питање је да ли ће повратак редовног стања значити и повратак комуникације

Међународно сте признат уметник, излажете широм света, следећа изложба планирана је да буде у Италији, о чему је реч?

- Следећа самостална изложба требало је да буде отворена 1. априла у Милану, с обзиром на околности померили смо је до даљег, до престанка пошасти која је окупирала Европу и повратка живота у наше градове. Нове слике које сам направио за ту прилику баве се појмом нације и питању је - да ли је национално адекватан заклон од глобалног, или носталгија за неповратним временом, и може ли уметничка слика релевантно да одрази историјски контекст у коме настаје.

Обично слике стварате у светским метрополама где и приређујете изложбе. Да ли је у овој ситуацији ваш атеље ипак у родном Панчеву?

- Најновије слике су настале у Берлину, једним низом професионалних околности које код мене трају последњих двадесетак година. Необично је посматрати смирај комуникације и мобилности унутар европског културног простора у овом тренутку и размишљати о могућностима обе крајности. Припадност тренутно делује као омеђена родом, заједницом и емпатијом, питање је да ли ће повратак редовног стања значити и повратак комуникације.

Како ликовни уметници реагују у овој ситуацији, у контакту сте и са колегама у иностранству?

- Разговарамо и размењујемо дневна искуства и процене долазећих ситуација, уметност је колективно искуство потакнуто индивидуалним сензибилитетом, питамо се шта ће бити колектив сутрашњице и које ће бити место ствараоцима. Ликовно дело је физичко искуство, мора се доживети непосредним контактом, оно је материјализовано осећање и идеја, не постоји други начин за његову референтност. Питање је да ли ће непосредност присуства опстати као критеријум за реалност.

Да ли ће се ова ситуација одразити на Ваш ликовни језик?

- Сеизмограф којим један сликар прати потресе око себе је много спорији од неких других бележења. Једна насликана слика у себи компримује пуно времена и може их се начинити релативно мало у односу на друге записе, зато она не жури са закључцима и прави споре помераје.

Шта је Ваша препорука, да ли уметност може да помогне појединцима и на који начин?

- Уметност може да призове и верно ослика емотивни пејзаж сличних догађаја, историјске катаклизме остају у датумима и подацима, али њихово поновно проживљавање и учење из њих је могуће само кроз дубоки емотивни и уметнички исказ. Својом интуитивношћу и експресивношћу, уметност не мора бити ескапистички бег од стварности, она може да допринесе ширем појмању стварности и увид у могућности будућег.