Димитрис Сотакис: Сви играмо у неком филму научнофантастичног жанра

На српски су преведени романи Без даха (2014) и Прича о супермаркету (2018). Док у првом Сотакисовом роману који смо у Србији читали главни јунак издаје стан неидентификованој „фирми" да у њему складишти намештај, иако сам у том стану и даље „живи", у Причи о супермаркету главни јунак, новинар, доживи бродолом, остаје сам на пустом острву, где почне да гради самопослугу!

Необични сижеи на граници апсурда, суптилни смисао за црни хумор, приповедање о егзистенцијалном несналажењу урбаног човека - неке су од одлика Сотакисове прозе.

Од када не излазите из стана и зашто?

Данас је пети дан изолације. Мислим да разумете разлог, коронавирус је захватио и Грчку и суочени смо са до сада невиђеном ситуацијом. Сви остајемо у својим домовима, покушавајући да ограничимо ширење вируса и да заштитимо највише старије особе.

Како се живи у Атини ових дана? Како храбрите једни друге?

Услови су тешки, али још увек можемо да контролишемо оно што се дешава. У почетку је било тешко убедити старије људе да остану унутра, људи и иначе угроженог здравља су у највећем ризику. Мислим да су сада сви схватили озбиљност догађаја и да је највећи наш страх онај за сопствене родитеље. Имам утисак да је веома јако онлајн заједништво, интернет нас је овог пута зближио у нашим зебњама, и наравно, бранимо се хумором, са много, много хумора. Надамо се да ћемо тако брже превазићи ову ситуацију.

У Вашим романима Без даха и Прича о супермаркету главни јунаци су изоловани. Из ове перспективе делује као аутоиронија. Је ли то била прекогниција?

Бојим се да је сасвим тачно то што сте рекли. У својим романима често описујем затварање, клаустрофобију. То су услови у којима се крећу моји јунаци. И заиста, све што се у последње време дешава изазива утисак да сви играмо у неком филму научнофантастичног жанра. Вероватно звучи као клише, али реалност заиста превазилази машту.

Шта сада пишете?

Моја најновија књига Велики слуга објављена је пре отприлике четири месеца. То је још сасвим свеже дело, па сам сад у фази прикупљања идеја, размишљања шта би требало да буде мој следећи корак. Такође недавно, завршио сам и писање једног позоришног комада, зове се Бесмртни воз.

У изолацији држите часове кинеског језика онлајн. А шта читате?

Поново читам класичне грчке филозофе, посебно Платона, али немам довољно концентрације да бих уживао у ишчитавању. Многи говоре - а, лепо, сада је време читања, али то није тако једноставно, наш ум је увек усмерен на оно што се око нас дешава. Надам се да ћемо, и ви у Србији и ми у Грчкој, брзо превазићи ове проблеме.