Љубомир Бандовић: Од својих ликова учим како да живим, а свака улога остави траг и на мени

Глумац Љубомир Бандовић гостујући у Београдској хроници говорио је о посебном животу представе „Шопаловићи“, улози Косте Пупина у серији „Пупин“, раду са младим глумцима и редитељем Данилом Бећковићем, али и о томе шта је научио од ликова које је током каријере играо. Наводи да улоге не бира само према ликовима које би волео да игра, већ пре свега према квалитету сценарија, људима са којима ради и могућности да кроз сусрет са млађим колегама и редитељима освежи сопствени глумачки израз.

Представа „Шопаловићи“ и њен необичан живот

Представа „Шопаловићи“ имала је, како каже Бандовић, необичан пут од премијере до играња пред публиком. Премијера је одржана непосредно пред пандемију коронавируса, а убрзо након тога уследиле су промене у глумачкој постави и ретка извођења.

„Ми смо имали премијеру и прекосутра су прогласили корону. А онда је Лане отишао. Па нам је Бијела дошао. Па је онда Олга заменила улогу са Јасном. И онда смо је играли ретко, по једном у четири месеца. И стално имамо осећај да нешто ускачемо у ту представу. Нисмо је заиграли како треба“, објаснио је глумац.

Представа је ове сезоне одиграна други пут, а Бандовић се нада да ће наредних месеци извођења бити чешћа.

Говорећи о глумачком печату и енергији коју публика препознаје у његовим улогама, Бандовић каже да за њега све почиње читањем текста и разумевањем контекста, али и сопствене позиције у причи.

„За мене све почиње читањем текста. И разумевањем контекста, и разумевањем своје службе у датом контексту. У неком аутомобилу ја носим мотор, ја сам онај шраф на мотору и морам да будем најјачи шраф. У неком сам само естетски шраф негде, или неки помоћни“, рекао је Бандовић.

Како објашњава, глумац мора да разуме какву позицију његов лик заузима у целини, јер тек тада оно што уради може да постане живо, препознатљиво и упечатљиво.

Сценарији, сарадници и нове генерације

Када је реч о избору улога, Бандовић истиче да му је квалитет сценарија на првом месту. Ипак, с годинама му је све важније и ко режира и са ким дели време на снимању.

„Што сам старији, бирам мало и ко игра, ко режира. Битно ми је да то време које проводим на сету, а то је 12 сати дневно, проводим са неким пристојним, нормалним, позитивним људима. Не волим негативну енергију. Из ње ништа добро не може да се роди“, каже глумац.

Посебно га занимају сарадње са млађим глумцима и редитељима. Разлог за то, како објашњава, није само могућност да своје искуство пренесе другима, већ и прилика да сам научи нешто ново и освежи се кроз другачије приступе послу.

Коста Пупин и детињство будућег научника

Једна од тема разговора била је и серија „Пупин“, у којој Бандовић игра Косту, оца Михајла Пупина. Говорећи о припреми за улогу, глумац је истакао да родитељи не могу унапред знати какав ће животни пут изабрати њихова деца.

„Коста није могао да зна да ће његов Михајло бити одличан математичар и да ће га занимати звезде и да ће га занимати наука и да ће бежати од куће, малтене од тога, због тога“, рекао је Бандовић.

У прве две епизоде серије, које је погледао на Херцегновском филмском фестивалу, Михајло је још дечак, авантуриста радознао за свет око себе. Бандовић каже да га је гледање тих епизода подсетило на то колико би било лепо да поново постоји више дечјих филмова и серија заснованих на авантури.

Говорећи о Михајловом детињству, описао је дечака који је волео да истражује, обилази необична места и игра се историјских догађаја.

„То је да идемо мало код бабе Батикине, да му пробијемо кућу, да видимо старе пушке. Идемо да се попнемо на стари млин, на воденик, да видимо звезде ближе. Идемо да се играмо ослобађања Србије од Турака. Ја ћу бити Карађорђе, ти буди Мурат и тако. Мислим, онако, био је авантуриста, очигледно“, испричао је Бандовић.

У серији је Коста представљен као строг отац, који покушава да држи ствари под контролом. Његовој строгоћи супротстављен је лик Дуде Ковљанић, коју Бандовић описује као благу и топлу особу.

„Дуда Ковљанић је одличан антипод мени, неком строгом и ригидном тати. Једно благо сунце“, рекао је глумац.

Рад са децом и редитељем Данилом Бећковићем

Говорећи о атмосфери током снимања, Бандовић је посебно издвојио редитеља Данила Бећковића, кога описује као изузетног интелектуалца, духовитог и смиреног човека.

„То је један врхунски интелектуалац, један духовити човек, један тихи човек који не мења пулс. За разлику од нас глумаца, који смо свако мало неки ватромет. Човек који зна шта хоће, који окупи одличну екипу око себе“, рекао је Бандовић.

Посебан изазов током снимања био је рад са децом, која не могу да задрже концентрацију током дугог радног дана. Због тога је, како истиче, било важно пронаћи начин да им снимање буде занимљиво, да задрже пажњу и да имају простора за сопствене идеје и предлоге.

Бандовић је нагласио да такав начин рада није свакидашњи, посебно имајући у виду да се серија снима у костимима и у историјском амбијенту.

Улоге које су промениле и самог глумца

Говорећи о досадашњој каријери, Бандовић је открио да постоје улоге које су оставиле траг на њему, баш као што је и он својим тумачењем оставио траг на њима. Неке од њих, каже, научиле су га важним животним лекцијама.

„Можемо, ако смо паметни“, одговорио је на питање да ли глумци заиста могу да буду неко други.

Као пример навео је Горазда Крањца из филма „Држава мртвих“, у режији Синише Ковачевића, од кога је научио да човек не може да одрасте брже него што му је одређено.

„Од Горазда Крањца сам научио да не могу да одрастем брже него што је то Бог одредио, или природа, или како год“, рекао је Бандовић.

Од другог лика научио је да треба сањати велике снове, али и нормално се пробудити из необичног сна. Од Илије Чворовића, из „Балканског шпијуна“, понео је поуку да не треба одмах веровати свакоме, док је од Саве Оџачара научио да је боље реаговати на време него чекати да проблем постане већи.

„Од балканског шпијуна Илије Чворовића сам научио да не верујем свакоме, одмах на прву. Од Саве Оџачара сам научио да је боље попити аспирин на почетку, да не би морало то да се оперише на крају“, рекао је глумац Љубомир Бандовић.

За Бандовића су, очигледно, улоге много више од задатака које глумац добија и одиграва. Оне су прилика да кроз различите карактере преиспита и сопствена искуства, али и да из њих понесе нешто што може да примени у животу.