„Бранилац“ између права и правде – како разумети злочин, а не оправдати га

Иако је стигла до пете сезоне, серија Бранилац не престаје да интригира публику, а судски случајеви који сежу до деведесетих година и даље побуђују интересовање гледалаца.

Ауторка серијала Јелена Светличић рекла је у Београдској хроници да је поносна на пројекат који је, упркос скромним продукцијским условима и термину емитовања који није ударни, успео да пронађе пут до публике.

„Дајемо свој максимум, и ми и глумци и екипа. Успели смо да допремо до публике и схватили да смо пронашли тему која је људима интересантна, драгоцена и коју воле да прате“, истиче Светличићева.

Разумети узроке злочина не значи оправдати починиоца

Према речима ауторке, суштина серије није само у приказивању злочина и судских поступака, већ и у покушају да се разумеју околности које су довеле до трагичних догађаја.

Објашњава да су за серију бирани случајеви људи који нису свесно изабрали криминал као начин живота, већ су у одређеним околностима посрнули. Разлози могу бити различити – од породичног окружења и наслеђених образаца понашања до болести и других животних околности.

Посебан изазов, како наводи, представља драматуршко приказивање таквих судбина, тако да гледалац може да разуме починиоца, али да притом не изгуби из вида његову одговорност.

Правда није увек исто што и право

Једна од важних тема серије јесте и однос права и правде, посебно у случајевима у којима судске одлуке отварају питања о доказима и одговорности.

„Можемо да разумемо човека и зашто је нешто починио, али морамо да схватимо да он за своје дело мора да одговара“, наглашава Светличићева.

Подсећа да су у серији приказани и случајеви људи који су осуђени иако, како наводи, против њих није било доказа.

„Имали смо и такве епизоде. Није било доказа, а људи су ипак били осуђени. Важно је разумети обе стране и пронаћи везу између права и правде“, каже ауторка.

Породичне трауме и болести које се прикривају

У петој сезони посебна пажња посвећена је утицају породице и друштвеног окружења на понашање појединца.

Светличићева објашњава да прича којом је отворена нова сезона показује како догађаји из раног живота могу да оставе последице које се испољавају годинама касније, када особа има 18 или 20 година.

У једној од наредних епизода биће приказан случај човека који има психичке проблеме, али његова породица одбија да прихвати да је болестан и прикрива проблем, што на крају доводи до трагичних последица.

„Ту имамо и болести самог човека, и болести система, и болести друштва, и породичне болести“, истиче Светличићева.

Управо тај вишеслојни приступ, сматра ауторка, омогућава да се случајеви из серије не посматрају само као криминалистичке приче већ и као сведочанства о људским судбинама, друштвеним околностима и последицама одлука које су претходиле злочину.