петак, 02.10.2026, 13:15 -> 13:18
Извор: РТС
„Дјеца Козаре“ отварају 53. ФЕСТ – Зафрановићево филмско суочавање са прошлошћу
Вечерас у Плавој дворани Сава Центра, филм Лордана Зафрановића „Златни рез '42: Дјеца Козаре“ отвара 53. ФЕСТ. Уочи фестивалске премијере, организована је новинарска пројекција и разговор са редитељем, глумцима и продуцентима.
Настала према сценарију Лордана Зафрановића и Арсена Диклића, радња филма Златни рез 42 - Дјеца Козаре дешава се током Другог светског рата, на територији Независне државе Хрватске, где су чињени непојмљиви злочини у име идеологије, као маске моћи.
Састављен од четрнаест слика и епилога, овај епски филм који траје више од четири сата, у препознатљивом, мајсторском рукопису Зафрановића, доноси веома потресан приказ страдања Срба, Рома и Јевреја у логору у Јасеновцу.
„Увек сам сматрао да сваки играни филм мора имати подлогу документа. Тако је било и у Паду Италије, Окупацији у 26 слика, сви ти мој филмови су били базирани на документима“, наглашава Лордан Зафрановић.
Српски и хрватски глумци су врло спретно, разорно снажно и беспрекорно уверљиво, приказали догађаје, растегнуте на неколико година, од почетка нацистичког пакла, до краја рата, у уметнички вредној, истраживачкој форми.
На новинарској пројекцији филма смо без даха пратили вешто преплитање играног и документарног израза, сурови брутализам и стилизацију, која опору стварност преводи на један виши, надреални, метафизички ниво.
„Ја сам за овај филм имала прије самог снимања, девет мјесеци припрема са мојим тренером, где сам се припремала физички за филм, јер је већ било најављено да је филм физички јако напоран“, напомиње глумица Милица Станковић.
„Било је јако напорно ставити се у кожу Баје. Али тих месец дана снимања је било једно велико искуство, један велики ролеркостер емоција“, каже глумац Вук Трнавац.
Ово трагично филмско сећање на време разјареног насиља, на коме је Лордан Зафрановић радио деценијама, премијерно ће бити приказано пред публиком Феста.
Она ће моћи да се суочи са прошлошћу којој није лако гледати у очи, али је то неопходно, као вид друштвеног излечења, али и опомене за будућност, на непрегледне последице једног стравичног зла.