Зашто обични људи постају убице – серија „Бранилац“ открива мрачне тајне из наше прошлости

Љубитељи драма заснованих на истинитим догађајима имају двоструки разлог за задовољство. Четврта сезона популарне серије Бранилац почиње са емитовањем десетог септембра на Радио-телевизији Србије, али уместо очекиваних шест, гледаоце очекује чак дванаест нових епизода, пошто ће се на четврту сезону одмах надовезати и пета.

Серија нас поново води у осамдесете године прошлог века, оживљавајући судске процесе који су потресали тадашњу јавност, а емитоваће се у новом термину, уторком од 21 час.

Ауторка серије, Јелена Светличић, истиче да Бранилац остаје доследан својој суштини - приказу судбина обичних људи који у једном тренутку поклекну и почине злочин. Према њеним речима, кључ успеха серије лежи управо у тој идентификацији, јер се бави људима који нису рођени криминалци.

Кад обичан човек постане злочинац

Оно што издваја Браниоца јесте фокус на психологији ликова и околностима које доводе до трагедије. Уместо професионалних криминалаца, у центру прича су људи из нашег окружења, они за које бисмо на први поглед рекли да су узорни чланови друштва.

„Ми смо некако бирали случајеве где људи нису по опредељењу криминалци, него обичан човек. То су људи које срећете свакодневно, за које бисте рекли дивни породични људи, нормални људи, и тако даље. Они посрну, падну, сломе се“, објашњава Светличићева. Окидачи за злочин су, како каже, вечне људске слабости: љубомора, новац, посесивност, похлепа, али и болест. Посебно је нагласила проблем менталних болести, које су и данас табу тема.

„Човеку је лакше да призна да има неку тешку физичку болест, али кад треба да каже да има психичку болест, онда се некако тога стиде људи. Они то потискују, негирају, његова околина то негира и онда ти проблеми ескалирају до најстрашнијих ствари“, истакла је ауторка. Управо те унутрашње борбе, које се дешавају много пре самог злочина, чине срж сваке епизоде.

Деценије пролазе, проблеми остају

Иако нас радња враћа тридесет или четрдесет година у прошлост, теме којима се серија бави су изненађујуће актуелне. Проблеми попут насиља над женама или последица недостатка родитељске љубави, нажалост, нису нестали протоком времена. Како каже Јелена Светличић, мењају се околности, али људска природа остаје иста.

„Пролазе деценије, а исти проблеми остају. Можда се све то некако мало помера, мало више радимо на томе, али суштински, сведоци смо да су и данас то исте људске слабости“, наводи она. Управо та универзалност чини да Бранилац није само пука реконструкција прошлости, већ и серија која подстиче на дубоко преиспитивање садашњости и сопствених поступака. Гледаоци се често јављају, истражују стварне случајеве и улазе још дубље у приче, што потврђује да серија оставља снажан утисак.

Од прашњавих предмета до малих екрана

Процес стварања серије је мукотрпан и захтева огромно истраживање. Све је почело од књига познатих адвоката, али је тим убрзо заронио директно у архиве адвокатских канцеларија, долазећи до оригиналних судских предмета. Ти документи, који укључују и преписке адвоката са клијентима, дају јединствен увид у личне драме актера.

Светличићева наглашава огромну одговорност коју осећа цео тим, јер се ради о стварним људским судбинама. „Ово није сад ’смислили смо причу, па ћемо да је испричамо’. Ово је заиста велика одговорност, јер се ово заиста некоме десило, ово је заиста неко преживео“, истакла је она. Због поштовања према жртвама и њиховим породицама, имена и локације догађаја су измењени.

Продукцијски, свака епизода је мали филм за себе, са новим глумцима, локацијама и сценографијом, а снима се за само четири дана. Четврта сезона снимана је широм Србије, на локацијама попут Београда, Ваљева, Лајковца, Таре и Златара, што додатно доприноси аутентичности приказа осамдесетих.