Од Наусикаје до Пенелопе – како је Нолан умањио улогу жена у Хомеровој „Одисеји“

У Хомеровој Одисеји Наусикаја је висока, храбра тинејџерка, принцеза која проналази нагог и беспомоћног Одисеја након што га је море избацило на њену обалу. Даје му одећу своје браће и саветује га како да замоли њену мајку, краљицу Арету, да му помогне да се врати на Итаку. Управо је она кључна за његов коначан повратак кући после двадесет година одсуства.

Међутим, у филму Кристофера Нолана она се уопште не појављује. Њено изостављање део је шире расправе о томе како је Ноланова верзија умањила или поједноставила улогу жена у епу. Класичарка Емили Хаузер, у интервјуу за Гардијан, жали због изостанка „дивно дрске принцезе“, али и због губитка нијанси и сложености.

„Захваљујући изворном делу, у филму има више женских ликова него у већини Ноланових остварења“, написала је ове недеље професорка класичних студија Емили Вилсон, чији је превод Одисеје постао критички хваљен бестселер. „Али ниједна од њих нема много тога да каже, за разлику од начина на који су ликови обликовани у поеми.“

То се односи на више важних ликова – од чаробнице Кирке, која је Одисејеве људе претворила у свиње, до његове супруге Пенелопе. Али шта је са одсутном Наусикајом? Ко је она и зашто је толико важна?

Наусикаја – тинејџерка која спасава Одисеја

Наусикаја живи на острву Схерији, где она и њени сународници Феачани, миран и изолован народ, ретко срећу странце. Богиња Атена јавља јој се у сну и подстиче је да опере прљав веш. Каже јој да многи младићи са Схерије желе да је просе и да ће њој и њеним пратиљама бити потребне чисте хаљине.

Када се пробуди, Наусикаја моли свог оца, краља Алкиноја, да јој позајми кола са мазгама како би она и њене слушкиње одвезле веш на морску обалу. Нуди се и да опере очеву и одећу своје петорице браће, правдајући се да жели да имају чисту гардеробу за посао и игру.

Наусикаја сама управља колима и равноправно учествује у прању веша у реци која се улива у море. То је место недалеко од обале на коју је Одисеја таласи избацили после бродолома, након што је напустио острво нимфе Калипсо, која га је седам година држала код себе пре него што је била приморана да га пусти.

Док се веш суши на сунцу, девојке се играју лоптом. Хомер пише да се Наусикаја својом висином издваја од осталих, попут девичанске богиње Артемиде окружене нимфама. Њихова игра буди Одисеја, који искаче из жбуња наг, прљав и исцрпљен. Слушкиње у страху беже, али Наусикаја остаје мирна.

Одисеј хвали њену лепоту и говори јој да ће човек који је ожени бити најсрећнији на свету, јер нема ништа боље од мужа и жене који живе у слози, деле исти дом и изазивају завист својих непријатеља. У тим речима огледа се његова сопствена чежња да се врати Пенелопи, али истовремено погађа шта ће код младе принцезе изазвати поверење.

Импресионирана, Наусикаја обећава да ће му дати одећу, храну, пиће и омогућити да се окупа.

Након што се Одисеј окупа – стидљиво, на извесној удаљености – Атена чини нешто посебно: дарује му изузетну лепоту. „Косу му увија у коврџе попут цвета зумбула“, а лепоту му додаје као што се злато полаже преко сребра. Чини га „вишим и снажнијим“.

Наусикаја је тиме запањена и признаје својим слушкињама: „Волела бих да једног дана за мужа добијем оваквог човека, који би живео овде и желео да остане.“ У том тренутку кокетира са Одисејем и отворено хвали његов изглед.

Следећи задатак јој је да му спасе живот. Саветује му да не улази у очеву палату заједно с њом, већ сам, да пронађе велику дворану, прође поред краља Алкиноја и право приђе њеној мајци, краљици Арети, која ће поред огњишта предити вуну, те да јој падне пред колена.

Само то што Арета преде вуну знак је њеног високог положаја. Она обавља најважнији посао који обезбеђује самодовољност домаћинства – израду конца за ткање тканина – и то у најјавнијем делу палате.

Арета, кћи претходног краља, ужива велико поштовање народа. Управо је она исткала одећу коју је Наусикаја позајмила Одисеју. Хомер пише да Арета препознаје ту одећу и прва му се директно обраћа:

„Одакле си? И ко ти је дао ту одећу?“

Али она већ зна одговор. Самим тим што је Одисеја послала мајци у тој одећи, Наусикаја му је дала своје поверење и препоруку.

Арета и Алкиној примају Одисеја као госта. Управо Феачанима он приповеда своје доживљаје – укључујући сусрете са Киклопом и Кирком – а не, као у Нолановом сценарију, Калипсо док је под дејством лотоса. И управо га Феачани потом враћају на Итаку, његовој породици.

Пенелопа је у поеми много проницљивија

Најзначајније је то што је Одисејев сусрет са Наусикајом својеврсна припрема за поновни сусрет са Пенелопом. Наусикају успева да придобије, уз помоћ свог изгледа.

Његова супруга, међутим, показује се много проницљивијом.

Након што Одисеј побије свих 108 просаца на Итаки, коначно стаје пред Пенелопу као он сам, а не прерушен. Атена га поново улепшава – баш као на Схерији – коврџавом косом налик зумбулу и лепотом која блиста попут позлаћеног сребра.

Пенелопу, међутим, то не заварава. Она проверава његов идентитет на други начин, наводећи га да открије тајну њихове непокретне брачне постеље, направљене око стабла дрвета – мотив који је Нолан у филму заменио привеском са ликом Атене који Одисеј носи са собом.

Код Хомера је управо то знање о постељи много важније, јер представља симбол мужа и жене који живе у савршеној слози – истог оног идеала за који је Одисеј претпоставио да га Наусикаја једног дана прижељкује.

„Обожавам то што ова прича није само о веома паметном и домишљатом мушкарцу, већ и о једнако паметној и домишљатој жени која му је у свему равна“, рекла је списатељица Медлин Милер, ауторка романа Кирка, у разговору за Њујорк тајмс поводом филма.

(У Нолановој верзији, за чији сценарио Емили Вилсон тврди да би се „стидела да га је написала“, Пенелопа је „једва занимљивија“ од лутке коју Одисеј носи као њен симбол.)

Милерова је истакла да у Хомеровој Одисеји Кирка и Одисеј постепено долазе до међусобног разумевања и да га она позива да остане колико год му је потребно. Она му нуди „место мира и уточиште“, где му помаже да се „опорави од трауме“. Нолан је изоставио чињеницу да Одисеј са Кирком ступа у љубавну везу и да код ње, заједно са својим људима, остаје две године.

Штета је што је Наусикаја изостављена из Ноланове Одисеје. Она је добар пример зашто многи научници Хомерову Одисеју називају „женском поемом“.

Ипак, у једном погледу Нолан је остао веран Хомеру: и Калипсо и Кирка настављају своје животе након што Одисеј оде. Да је у филм уврстио и Наусикају, она би била још једна жена која није само део Одисејевих авантура, већ лик са сопственом, независном причом – у којој се, случајно, појављује и Одисеј.