Од „Одисеје“ Кристофера Нолана до Џејмса Бонда – када филм претвара Италију у дестинацију из снова

Излазак „Одисеје“, новог спектакла у режији Кристофера Нолана, у светске биоскопе, није само поново пробудио интересовање за мит о Одисеју. Још једном се показало колико кинематографија уме да утиче на туризам, претварајући места снимања у дестинације које после премијере посећују хиљаде људи.

Тај феномен се у Италији понавља већ деценијама. Захваљујући историјском наслеђу, пејзажима и градовима који изгледају као да су остали заробљени у времену, земља је постала једна од најтраженијих филмских сценографија на свету.

Од ауторских остварења до великих холивудских продукција, све више редитеља бира Италију за позорницу својих прича, а с њима и мање позната места стижу пред међународну публику.

Ноланов ефекат: Фавињана, Еолска острва и Сперлонга

За своју адаптацију Хомеровог епа, Нолан је изабрао неке од најлепших делова италијанског Медитерана. Ту су Фавињана, острво у архипелагу Егади, и поједине локације на Еолским острвима, које после премијере филма бележе све веће интересовање туриста.

„Ефекат Одисеје", ипак, не односи се само на места где су снимане сцене. Пажњу је привукла и Сперлонга, мали град на обали Лација, због посебне везе са самим митом.

Према легенди, баш на том делу обале се Одисеј зауставио на свом дугом путу ка Итаки. Сперлонга и данас чува остатке виле римског цара Тиберија и природну пећину са поставкама скулптура посвећеним његовим авантурама, пронађеним педесетих година прошлог века. Преко Тик-Тока пре свега, хиљаде младих људи данас деле снимке који повезују сцене из филма са стварним местима мита, а то додатно храни ново интересовање за овај део обале.

Италија као огромни филмски сет

Није први пут да један филм промени туристичку судбину неког италијанског града или региона. Матера, град уклесан у стене, добар је пример – 2004. је Мел Гибсон од ње направио Јерусалим из времена Исуса Христа за Страдање Христово, а 2021. је кроз њене улице и тргове јурио Данијел Крејг у За смрт нема времена, последњем Бонду с њим у главној улози.

Те две продукције помогле су да се за Матеру чује широм света и убрзале развој туризма у граду.

Венеција је одавно једна од омиљених филмских локација светске кинематографије, њени канали и уске улице били су кулиса за Туристу са Џонијем Депом и Анђелином Џоли, али и за Казино Ројал, први Бонд са Данијелом Крејгом у улози 007.

Амалфијска обала, са Поситаном и Амалфијем, деценијама привлачи филмске екипе из целог света. Рим остаје један од симбола светске кинематографије, од Празника у Риму са Одри Хепберн и Грегоријем Пеком и Фелинијеве Долче вите, па до савремених холивудских продукција.

Последњих година и Пуља се пробила међу најтраженије филмске дестинације, захваљујући историјским градовима, обалама и пејзажима који привлаче продуценте из целог света. Ђаво носи Праду 2 сниман је у Милану.

Филмски туризам као нова снага италијанске промоције

Један од најефикаснијих начина да се промовише нека дестинација је филмски туризам.

Многи путници одлуче да посете неко место баш зато што су га видели на великом платну или у популарној серији, а млађе генерације преко Тик-Тока, Инстаграма и Јутјуба поново снимају познате сцене на лицу места, чиме додатно шире глас о локацији.

Код Одисеје је Ноланов успех пажњу усмерио не само на италијанска острва где је филм сниман, него и на места повезана са самим митом, попут Сперлонге, која с филмом нема никакве директне везе на снимању, али је с њим повезана причом старој хиљадама година.