субота, 23.05.2026, 22:46 -> 23:44
Извор: РТС, Variety, Festival de Cannes
Друга Златна палма за Кристијана Мунђијуа: Политичке драме обележиле фестивал у Кану
Румунски редитељ Кристијан Мунђију освојио је своју другу Златну палму за филм „Фјорд", док је Велику награду жирија добио руски редитељ у егзилу Андреј Звјагинцев за антиратну драму „Минотаур" на завршној церемонији 79. Филмског фестивала у Кану.
Комплексна морална драма Фјорд румунског редитеља Кристијана Мунђијуа, са Себастијаном Стеном и Ренате Реинсве у главним улогама, проглашена је најбољим филмом овогодишњег фестивала у Кану.
Деветнаест година након тријумфа са филмом 4 месеца, 3 недеље и 2 дана, Мунђију је постао десети редитељ у историји који се придружио престижном клубу двоструких освајача Златне палме. Овом победом настављен је и импресиван низ дистрибутерске куће „Неон“, којој је ово седма узастопна Златна палма.
Победници са снажном политичком поруком
Жири, којим је председавао јужнокорејски редитељ Парк Чан-вук, своју одлуку је донео у години обележеној филмовима са снажним политичким и друштвеним ангажманом.
Мунђијуов Фјорд кроз причу о румунској евангелистичкој породици у Норвешкој, којима социјална служба одузима децу, истражује теме политичке поларизације и, како је сам аутор описао, „левичарског фундаментализма".
Филм је похваљен због своје нијансиране и провокативне анализе судара различитих културних и идеолошких светова.
Церемонију је обележио и емотивни говор руског редитеља Андреја Звјагинцева, који је, примајући Велику награду (Grand Prix) за филм Минотаур, послао директну поруку – „Зауставите крвопролиће", рекао је Звјагинцев, алудирајући на рат у Украјини.
Његов филм, снимљен у егзилу у Летонији, бави се моралном корупцијом унутар руске елите и представља оштру критику савременог руског друштва.
Награде за глуму и сценарио
Награду за најбољу режију поделила су два редитељска пара: Хавијер Калва и Хавијер Амброси за шпанску драму La Bola Negra и пољски синеаста Павел Павликовски за филм Отаџбина.
Награда за најбољу глумицу такође је подељена, а припала је Виржини Ефири и Тао Окамото за улоге у филму All of a Sudden јапанског редитеља Рјусукеа Хамагучија. Филм прати комплексан однос између директорке старачког дома и неизлечиво болесне јапанске позоришне уметнице.
Најбољим глумцима проглашени су млади Валентин Кампањ и Емануел Макија за потресне улоге у филму Coward белгијског редитеља Лукаса Донта. Ова ратна драма прати двојицу белгијских војника током Првог светског рата, истражујући теме мушкости и трауме у екстремним околностима.
Емануел Мар добио је признање за најбољи сценарио за филм A Man of His Time, причу о нацистичком колаборационисти у Вишијевској Француској. Мар је у свом говору открио да је сценарио одбацио и цео филм снимио контролисаном импровизацијом, заснивајући причу на искуствима свог прадеде.
Фестивал у знаку ауторског филма
Овогодишње издање фестивала протекло је уз приметно одсуство великих холивудских продукција, што је отворило простор за доминацију европских и независних ауторских филмова. Критичари су оценили да је конкуренција била нешто „пригушенија" у односу на претходне године, али и да су се истакли филмови са снажним друштвеним коментаром.
Теме рата, фашизма и последица репресивних режима биле су присутне у више награђених остварења, потврђујући да су се аутори окренули горућим проблемима данашњице.
Жири је још на почетку фестивала нагласио важност политичког ангажмана у уметности, одбацивши идеју да би ове две сфере требало да буду одвојене.
Значајно је било и присуство квир кинематографије, која је кроз филмове попут Coward и шпанског La Bola Negra истраживала историјске и савремене аспекте идентитета.
Међу осталим важним наградама, Златна камера за најбољи дебитантски филм припала је филму Ben'Imana редитељке Мари Клементине Дусабежамбо.
Награду „Известан поглед“ освојио је филм Everytime Сандре Волнер, док су почасне Златне палме за животно дело додељене редитељу Питеру Џексону, као и глумачким иконама Барбри Страјсенд и Џону Траволти.
Награда међународног удружења критичара ФИПРЕСЦИ такодје је припала победничком филму Фјорд.
Одсуство холивудског сјаја одражава шире трендове у филмској индустрији, где велики студији чувају своје најскупље пројекте за стриминг платформе. Управо то је учврстило позицију Кана као кључне светске позорнице за независни и уметнички филм, потврђујући његову улогу платформе за храбре ауторске визије које се не плаше да се ухвате у коштац са најважнијим питањима нашег времена.
Коментари