Како Нетфликс, Дизни и Амазон враћају кориснике пиратерији

Током једног кратког периода чинило се да је пиратерија филмова и серија коначно стављена под контролу. Када се Нетфликс појавио на глобалној сцени, понудио је услугу која је годинама недостајала медијском сектору: тренутан, приступачан и обиман приступ широкој библиотеци садржаја.

Десетак година касније, тај почетни оптимизам је избледео. Публика се данас креће кроз све расцепканије тржиште које обухвата Apple TV, Disney+, HBO Max, Paramount+, Prime Video, SkyShowtime, Hulu и бројне друге платформе.

Како расте број стриминг платформи, тако расту и трошкови претплате, а годишње се на њих у свету потроши готово 130 милијарди долара.

У Сједињеним Државама и Канади 2025. године потрошено је 55 милијарди, у Азији су корисници потрошили 36 милијарди, у Европи 23, у Јужној Америци девет милијарди, док су Аустралијанци претходне године за стриминг сервисе издвојили четири милијарде долара.

Златно доба стриминга које је кратко трајало

У претходној деценији велики део светског становништва бар једном је преузео нешто са интернета на илегалан начин, а најчешће су то били филмови, серије и видео-игре.

Највећи удео био је у Африци, где је пиратерију користило 75 одсто корисника интернета. У Азији се процењује да је тај број око 70 одсто, у Јужној Америци око 60, у Западној Европи тек 25 одсто, док је на Балкану тај проценат био двоструко већи – 55.

У Америци је, због закона и строже контроле инфраструктуре легалног садржаја, проценат најмањи – свега 12 одсто.

Велики део тога произилазио је из фрустрације због ограниченог приступа садржају, одложених премијера и скупих ексклузивних уговора.

Пиратерија је за многе била начин да се заобиђе дистрибутивни систем који је деловао рестриктивно и застарело.

Један од најпознатијих примера била је серија „Игра престола“, за коју је у неким регионима ексклузивна права држао кабловски оператер, приморавајући гледаоце да се претплате на скупе пакете.

Из сезоне у сезону, нелегално преузимање серије са интернета константно је расло, а једна платформа је то увидела.

Појава Netflix-а и његова глобализација промениле су тржиште и правила игре нудећи нешто ново и у то време револуционарно.

Уместо навигације непоузданим веб-сајтовима и чекања на преузимање, гледаоци су могли да за релативно ниску месечну накнаду добију готово све.

Истраживања која је спровела МУСО, агенција која прати и анализира дигиталну пиратерију, показала су да је стопа пиратерије у Северној Америци и Западној Европи знатно опала – у САД за 48 одсто, а у Европи за 29 одсто.

Међутим, медијски пејзаж се од тада драматично променио. Библиотеке су сада расцепкане на конкурентске сервисе, а филмови и серије „скачу“ са платформе на платформу како се мењају уговори о лиценцирању.

Пиратски сајтови и апликације као одговор на хаос

У окружењу у којем се стриминг сервиси отимају за садржај, подижу цене претплата и нуде шаблонски сличан садржај, пиратске апликације поново су стекле велику популарност.

АРКОМ, француска државна агенција која регулише медије и садржај на интернету, проценила је да је у последње две године више од 550 милиона корисника интернета бар једном приступило садржају са пиратских платформи.

Те платформе најчешће не хостују филмове и серије. Уместо тога, наизглед бесплатне апликације омогућавају корисницима да организују садржај из различитих извора, углавном илегалних, кроз један интерфејс, а функционишу путем система додатака (add-ons).

Овакве апликације не могу се пронаћи у легалним продавницама као што су Google Play и Apple Store, већ на сопственим сајтовима, који су често препуни фишинг реклама, али су наизглед једноставни за преузимање и коришћење.

За разлику од сервиса попут WatchHuba, који кориснике усмерава на легалне платформе на којима је доступан одређени филм, овакве апликације повлаче садржај са незваничних извора, укључујући и torrent мреже.

Коришћење таквих додатака за приступ садржају заштићеном ауторским правима без дозволе представља кршење закона.

Сива зона закона и безбедносни ризици

Правна одговорност која окружује платформе за пиратско дељење садржаја сложена је јер је укључено више актера.

Сајтови и апликације за гледање пружају интерфејс, дистрибутери трећих страна обезбеђују материјал заштићен ауторским правима, а корисници приступају садржају путем додатака.

У пракси, носиоци ауторских права до сада су се углавном фокусирали на „дистрибутере“ и „приступне тачке“, као што су торрент сајтови.

Иако корисници који приступају неовлашћеним стримовима можда крше закон, спровођење закона против појединаца је ретко.

Међутим, коришћење апликација и додатака за приступ пиратском садржају носи велике ризике, како упозоравају стручњаци за сајбер безбедност.

Корисници се често преусмеравају на странице за клађење, крипто-преваре, лажне антивирусе, порнографски садржај или сајтове који траже уплату „верификације“.

Корисници се излажу и опасности од злонамерног софтвера (malware) и тројанаца, који могу заразити њихове уређаје и довести до крађе личних и финансијских података.

Стриминг сервиси су некада смањили пиратерију нудећи практичност, доступност и приступачност – другим речима, пружали су боље корисничко искуство.

Како се тржиште променило, а гледаоци суочили са растућим трошковима и „умором од претплата“, агрегаторске апликације постају све привлачније, без обзира на то да ли су извори легитимни и колико су заиста сигурне.

Ако се фрагментација стриминга настави садашњим темпом, пиратерија више неће бити посматрана као маргинална кривична активност, а њени ризици неће бити сагледавани са довољно опреза.