Небодер „Тајпеј 101“ као сцена смртоносног спектакла: да ли Нетфликс прелази црвену линију

Четрдесетогодишњи Американац Алекс Хонолд спада међу најбоље пењаче по стенама на свету. Ако временски услови буду повољни, он ће у суботу, 24. јануара у преподневним сатима по локалном времену да изведе спектакуларан перформанс у Тајвану: планира да се попне уз фасаду небодера „Тајпеј 101“ – и то "free solo“, што значи сам и без ичега. Дакле без икаквих безбедносних мера у случају пада.

Нетфликс, највећа стриминг-платформа на свету с више од 300 милиона претплатника, преносиће Хонолдов успон уживо. У најавном видеу за тај спектакл Нетфликс се поиграва осећајем узбуђења које носи тај потенцијално смртоносан подухват.

„Мислим да сам се током година навикао на страх. Он је стално присутан део пењања“, каже Хонолд у клипу који се шири друштвеним мрежама. „Без обзира на то колико се добро припремиш, понекад се ствари једноставно догоде. Ако паднеш, погинућеш.“

Ефекат опонашања

Нетфликс тиме прелази границу, јер „већ и сам концепт и амбијент подстичу динамику воајеризма“, каже за Дојче веле Клаудија Паганини. Та аустријска филозофкиња и теолошкиња предаје на Универзитету у Инсбруку, а једна од њених области истраживања је медијска етика.

„Сматрам да је директан пренос потенцијално смртоносног догађаја проблематичан, јер медији тиме више не само да документују, коментаришу и тумаче, него и активно учествују у креирању тог догађаја као спектакла“, истиче научница.

Ризик се, како додаје, ту свесно користи како би се повећала пажња и домет, а тиме и финансијска добит. Тиме одговорност „више није првенствено на спортисти, него на медијима који то преносе”.

Осим тога, директан пренос Хонолдовог успона „погодује нормализацији ризика и подстиче друге на опонашање, чак и ако се наглашава да је ту реч о изузетном спортисти“, упозорава Паганини. „У том смислу, планирани подухват је и из перспективе заштите деце и младих крајње проблематичан.“

Оскар за документарац о пењању

Хонолд се током своје каријере често кретао по танкој линији између живота и смрти. Тако је 2017. године био први човек који се без ужета и мера осигурања попео уз 900 метара високу гранитну стену легендарног Ел Капитана у Националном парку Јосемити у САД завршивши за само четири сата изузетно захтевну руту Freerider, коју је 1995. први прешао немачки пењач Александер Хубер.

Документарни филм Free Solo о том успону награђен је Оскаром 2019. године и имао је милионску публику у биоскопима, а касније и на стриминг-сервисима.

Филм је успео захваљујући узбуђењу које су спектакуларни кадрови са стене изазивали код публике. Али, за разлику од предстојећег преноса уживо из Тајвана, гледаоци су тада већ знали да се успон завршио успешно.

Александер Хубер: „За пењаче није релевантно“

Пењачка сцена надолазећи спектакл прати прилично смирено. „Успон на ’Тајпеј 101’ неће донети нова сазнања у области пењања и гледано из тог угла, акција за нас пењаче није релевантна. Али, наравно, путем Нетфликса то ће остварити огроман домет и Алекс, наравно, има пуно право да то уради“, каже за Дојче веле Александер Хубер. Он је и сам током своје каријере савладао неке захтевне руте "free solo“.

Хонолд од свог подухвата 2017. на Ел Капитану спада међу најбоље плаћене пењаче. Трећину својих прихода улаже у своју „Хонолд фондацију“ која широм света подржава приватне иницијативе за соларну енергију. Није саопштено колико Нетфликс плаћа пењачу за пројекат на солитеру у Тајвану.

Фасада од стакла и алуминијума

Изградња торња „Тајпеј 101“ (број означава број спратова) окончана је 2004. године и тада је са висином од 508 метара био највиша зграда на свету. Три године касније надмашио га је „Бурџ Калифа“ у Дубаију, висок 828 метра.

Симбол главног града Тајвана обликом подсећа на кинеску пагоду. Изнад трапезоидног доњег дела уздиже се осам идентично обликованих блокова, који се према врху благо надвијају. Горњи, ужи део зграде окруњен је антеном. Фасада је претежно од стакла и алуминијума.

„Спајдермeн“ Ален Роберт: „Урадиће то врло лако“

Ово није први пут да се неко попео на ту зграду. Још на Божић 2004. године то је успело Французу Алену Роберту. Супротно својим уобичајеним навикама, „француски Спајдермeн“, како сам себе назива, тада је приликом пењања по фасади био осигуран ужетом одозго и све је било потпуно легално.

Тајванска влада га је ангажовала за ту акцију како би промовисала тада нови „Тајпеј 101“. Роберт се током каријере попео на око 200 зграда широм света, углавном "free solo“. Како сам каже, због тога је више од 170 пута био ухапшен.

Током пењања на торањ „Тајпеј 101“, каже тај данас 63-годишњак за магазин Climbing, најважније је не изгубити концентрацију: „Оно што подухват чини компликованим јесте стално понављање истих покрета. Али, онда једноставно идеш корак по корак.“

Након сваког од осам блокова, како додаје Роберт, Хонолд може да се одмори на широкој платформи пре него што настави успон. Сигуран је, каже, да ће Американац успон да савлада „врло лако“.

Отац две мале ћерке

А шта ако се ипак нешто догоди, а милиони људи то гледају? Прошлог октобра 23-годишњи амерички пењач Балин Милер погинуо је на Ел Капитану због грешке приликом спуштања низ уже – пред очима стотина гледалаца који су пратили пренос уживо који је снимао други пењач. Многи од њих су касније испричали да је то за њих било трауматично искуство.

Код таквог преноса уживо недостаје уредничка дистанца, каже медијска етичарка Паганини: „Ако дође до несреће, више нема могућности да се снимци провере, контекстуализују или да се публика заштити, а посебно чланови породице.“

Хонолд је ожењен и има две мале ћерке. Пење се још од младости и како сам каже одувек се бавио „менаџментом ризика“. Његов однос према ризику се, каже, није променио зато што сада има децу.

Уочи пењања на „Тајпеј 101“ он каже: „Моја визија је да умрем са 80 година, окружен унуцима.“