Дарко Бајић: Дугометражни документарни филмови постају много интересантнији од играних

Како је истакао гост Београдске хронике, редитељ Дарко Бајић, БЕЛДОКС је изузетно битан фестивал који сваке године доказује да ће још дуго живети с обзиром на то да пре свега има изванредан програм и документарне филмове из читавог света.

„Ови филмови нам у ствари кажу, поготово нама филмским редитељима, једну јако важну ствар, а то је да дугометражни документарни филмови постају много интересантнији од играног филма, тако да се редитељи играног филма морају добро потрудити да направе добро“, истиче Бајић.

Београд има профилисану публику и публику која изузетно добро познаје филм, која редовно посећује и Фестивал ауторског филма, и Фест, и Белдокс, и Седам величанствених, додаје редитељ. То је сталана прублика која долази на фестивале и користи их за праву комуникацију са светом.

„Ту добијате све оно што аутор размишља, мисли, критикује у читавом свету. Дакле, можда је биоскоп данас, последње острво слободе у којем можете да чујете и видите ствари које можда не можете да видите ни на медијима“, напомиње гост Београдске хронике.

Филм Дарка Бајића, Филм давне будућности је део серијала од пет филмова посвећених важним редитељима домаће сцене.

„Моја генерација и многе генерације око мене једноставно су изгубиле могућност да покажу свој потенцијал до краја. Ми смо у ствари генерација 30%, 40% који смо показали. Како каже Бора Драшковић у једном од ових филмова које посвећен њему, филмски редитељи у Србији су успели само да створе торзо од својих филмова, од онога што су саањали и желели да направе. И назвао је редитеље српске кинематографије – скупљачима перја“, наводи Бајић.

Будућност филма

У свету филма развој је текао од метра, где се штедело на филмској траци, до данашњег дигиталног доба где се чини да аутори имају неограничено време. Бајић напомиње да се тим питањем бави и књига Легенде српске кинематографије: ФИЛМ ДАВНЕ БУДУЋНОСТИ, коју је издао Службени гласник, Магична линија и ФСЦ, у којој су преточени разговори са четири наша велика аутора. Књига у ствари прича да је неопходно успостављање система вредности.

„Да би искуство једне двадесетчетворочасовне убрзане машине која тера данашњу продукцију на производњу хистерично огромног броја телевизијских серија, телевизијских емисија итд. Уз америчку индустрију која у своје синеплексе убацује огроман број филмова итд, као и видео-игре. Све то кад се сабере, ви морате то ставити по страни и морате се вратити ономе шта је заправо филм“, напомиње Бајић.

Филм Дарка Бајића који ће бити приказан у оквиру званичног програма Белдокса 24. маја у Дому омладине, је прича о врхунском, легендарном редитељу Ђорђу Кадијевићу у коме ће гледаоци сазнати како и на који начин се он храбро борио и са кризама, и са различитим политичким системима, и како је у читавој тој причи успео да створи своја врхунска дела, а да сачува своју слободоумну мисао. 

„Значи, да би се поставио прави систем односа према нечему што је будућност, а то је вештачка интелигенција, да би знали шта од ње да узмемо, шта да тражимо, морамо сазнати и доћи до тога кроз искуство оних који нису имали вештачку интелигенцију, него су имали само искључиво своју главу, своју машту и своју жељу да направе филм. Тим искуством се борити против тога да вам вештачка интелигенција почне да режира филм“, истиче редитељ Дарко Бајић на крају гостовања у Београдској хроници.