Ко данас гледа телевизију, чита новине и слуша радио
Водећа агенција за истраживање јавног мњења ИПСОС анализирала је медијску сцену Србије у 2024. години. Предраг Курчубић, генерални директор агенције, екслкузивно у Јутарњем програму представио је најновије податке – могу ли традиционални медији да преживе дигиталну револуцију.
Подаци Истраживачке агенције ИПСОС показују да 4,4 милиона људи свакодневно у неком тренутку прати ТВ програм, док је тај број, односно број оних који бар једном недељно проведу минут поред ТВ екрана, негде 5,6 милиона људи.
Податке о томе како се овај тренд кретао у поседњих десет година ИПСОС је формирао на основу истраживања агенције Нилсен која ради мерење гледаности телевизијског програма, напомиње Предраг Курчубић, генерални директор ИПСОС-а.
На основу ових мерења, примећује се да се у претходној деценији проценти нису мењали, али у апсолутним бројкама се види благи пад, с обзиром на то да је популација мања него 2014. године.
С друге стране, штампани медији бележе константан и значајан пад. Све класе штампаних медија данас имају мање од 10 одсто редовних читалаца.
Међутим, једина класа медија која бележи озбиљан раст су дигитална издања.
Што се радија тиче, коме је више пута предвиђано да ће нестати, показало се да је веома виталан медиј који и даље одолева, чак бележи благи раст слушаности. Број људи који бар једном недељно слуша радио у односу на 2019. годину стабилно расте за 58-60 одсто. Слушање радија је значајно и у смислу да они који су уз радио-пријемник или слушају радио преко мобилног телефона, скоро четири сата дневно проведу слушајући радио.
Профил гледалаца телевизије
Када погледамо профиле гледалаца телевизије, наводи Предраг Курчубић, у популацији старости од четири до 19 година свега њих 25 одсто има навик од сваког дана гледа телевизију.
„С друге стране, уколико гледамо колико често су онлајн, ти проценти иду практично на 100 одсто. Тако да се навике мењају и телевизију доминантно гледају старији људи. Уколико гледамо укупно учешће наших грађана који су стари 60 или више година у гледању телевизије, он иде преко 50 одсто, некада и око 56 одсто. Што није опет наша специфичност, то је глобални феномен“, додаје гост Јутарњег програма.
Такође, треба имати у виду да се телевизија данас гледа на другачији начин. Готово сви имамо могућност да вратимо одређене садржаје, пратимо програм на разним стриминг платформама, а пад се бележи једино код класичног линеарног гледања телевизијског програма.
„Радили смо истраживања квалитативног типа и фокусирали смо се на млађе генерације. Схватили смо да они кад гледају ТВ, врло често то ради преко мобилног телефона или кад гледају видео садржај, то је онда још чешће преко мобилног телефона“, напомиње Курчубић.
Појавила се и нова медијска форма – подкаст, која је доста преузела радијску и телевизијску публику.
Телевизија главни извор инфомација
ИПСОС је у анкети питао грађане преко којих медија добијају информације које су важне у ширем смислу. Показало се да је телевизија и даље на првом месту – 42 одсто каже да је телевизија, а да је један од извора информисања подкаст каже 14 одсто популације, али само два одсто каже да им је он главни извор информисања.
Дневне новине су на 16,5 одсто као један од извора и на 5,5 одсто као главни извор информисања.
„Када смо радили истраживање везано за поподневни телевизијски програм који иде након што се људи врате са посла, закључили смо да многи гледаоци заправо нису фиксирани уз ТВ пријемник, него да га слушају“, напомиње директор ИПСОС-а.
Занимљиво је и да се, како показују истраживања, већина људи најчешће и најбрже информише на друштвеним мрежама. Међутим, на питање коме највише верују, ипак се враћају на терен традиционалних медија, пре свега на телевизију.
Следи ли крај штампаним медијима
С обзиром на то да штампани медији имају исти или сличан садржај и на својим онлајн издањима, људима је много лакше да прочитају вест на мобилном телефону, него да иду на трафику и купе новине.
Коментари