Истраживање Ипсоса за Београдску хронику: Људима је здравље на првом месту, а финансије на значајном трећем

Истраживање није донело превелика изненађења, будући да се иста анкета спроводи од 2014. године, а прецизне одговоре добијене током истраживања у Београдској хроници представиo je Предраг Курчубић, извршни директор Ипсоса. У Истраживању је учествовало 2.000 људи старости од 18 до 65 година, који су тврдили да им је „здравље најважније од свега“.

Међу првим факторима које су разврставали по важности, учесницима истраживања је здравље „без премца“, односно на првом месту, затим породица, а на трећем месту им је финансијска ситуација. Следе их брак, пријатељи и посао.

Подаци у последњих десет, а према неким параметрима и више година, углавном бележе одређене важније промене од пандемије коронавируса.

Истраживање о глобалним здравственим проблемима, о чему је своје одговоре дало 27.000 људи старости до 75 година, из 31 државе, показује да су два од прва три проблема те врсте, у вези са „психичком природом“.

Помало је неочекивано да више људи сматра да је глобални здравствени проблем ментално здравље од канцера, који је на другој позицији, али и то и да их и даље брине коронавирус.

„Ментално здравље је постало, и постаје све већи проблем од периода коронавируса. Нагло је порасла важност, односно перципирано ментално здравље као проблем, са 27 на 45 посто, када посматрамо период од десетак година, а канцер је нешто бажнији старијој популацији. Како идемо ка старијим кохортама, тако видимо да канцер, логично, све више добија на значају“, истакао је Курчубић. На трећем месту је – стрес. Тридесет и један одсто испитаника сматра да је управо стрес најзначајнији здравствени проблем. Следе гојазност, наркоманија и дијабетес. Коронавирус је на десетом месту са 11 одсто, а, како каже Курчубић, највише забринутих по том питању је у Азији.

Када је реч о томе колико смо свесни тога да је физичка активност важна за здравље, ту је видљив напредак. „Од 2012. године, када је 38 одсто људи рекло да се труди да им тело буде у што бољој форми, данас смо дошли до 47 посто“, каже Курчубић.

Напредак се види и у проценту оних који желе да начином живота очувају здравље, па се, према испитивањима, са 46 посто у 2012, дошло до 53 процента 2024 године.

Анкетари су питали учеснике у истраживању и о томе – које спортове највише воле. Интересовања су код мушкараца и жена различита, па се тако мушкарци најчешће одлучују за кошарку (19 одсто) и фудбал (15 одсто), док је за жене на првом месту фитнес (19 одсто), а следе их трчање и бициклизам са по 11 процената.

Изгледа да није мит да мушкарци више прате спортове у медијима, него жене. Подаци истраживања показали су да спорт у медијима редовно прати 83 одсто мушкараца, и 58 одсто жена.

„Логично, од 2021. на овамо, кошарка је добила више на важности, јер је наша репрезентација посигла нешто веће успехе, то је увек у корелацији са праћењем одређеног спорта и бројем деце која се уписују на тренинге“, објашњава гост Београдске хронике.

У перформансе које се односе на здравље, и које су такође биле предмет истраживања Ипсоса, спада и питање тога – колико се здраво хранимо.

Помак у позитивном смислу се примећује после 2021. године (период пандемије коронавируса) и све је више људи који су спремни да поведу рачуна о намирницама које бирају. Тако данас 25 одсто испитаних тврди да избегава храну која гоји, и да „пази шта једе“. Тај проценат је ранијих година био нижи.

„Између 2014, и 2021, заправо није било скоро никакве разлике. Ти индикатори су били релативно стабилни, тек у последње три године ми видимо одређени напредак, и то на готово свим индикаторима, што би нам рекло негде да су људи свеснији важности здравије исхране и да бар декларативно покушавају да промене нешто у начину исхране“, објашњава Курчубић.

На то, колико ћемо се здраво хранити, наравно утичу и цене жељених намирница. „То је нешто што се није променило од 1012, на овамо, наравно, одређене осцилације постоје. Када погледамо 2012. годину и данас, неких 35 посто популације каже да су спремни да плате више за храну која не садржи адитиве, вештачке ароме, појачиваче укуса…“, каже Курчубић.

Додаје да је интересантно запажање да данас, скоро двоструко више људи, у односу на период од пре десетак година, користи додатке исхрани као што су суплементи, минерали и витамини. То је, истиче Курчубић, такође у корелацији са пандемијом коронавируса, и тај проценат се са 14 – 2012. попео на 27 ове године.