субота, 20.07.2024, 15:50 -> 15:53
Извор: РТС
Аутор: Марија Миљевић Рајшић
Четири Златне арене за филм „Прослава" на 71. Пулском филмском фестивалу
У Пули је доделом Златних арена затворен 71. Пулски филмски фестивал.
Чак четири Златне арене за најбољи филм, сценарију, фотографију, најуспешнију мушку улогу у главном такмичарском програму добио је филм Прослава, редитеља Бруна Анковића. То је, како се наводи у образложењу жирија, дело које отвара изузетно важну тему о томе како зле идеологије могу имати наизглед невине корене.
„Филм на неки начин говори заправо о почецима фашизма у Хрватској, покушава на неки начин сецирати то друштво од 1926. до 1941. Проникнути у коријене фашизма, с једне стране, и заправо на неки начин објаснити како млад човјек може упасти у екстремну идеологију, па чак и данас“, објашњава редитељ Бруно Анковић.
Филм је добио Златну арену и за најбољу фотографију за коју је био задужен Александар Павловић, професор Београдског факултета драмских уметности.
„Филм је на неки начин документаран, али са елементима одређене стилизације. Тако да мој највећи напор јесте био да нађем ту неку равнотежу између документаризма и те неке стилизације. Ипак је то заправо филм“, наводи Александар Павловић, директор фотографије.
Награде за најбољу женску и мушку улогу Хрватског програма добили су Лана Барић и Бернард Томић, а Златна арена за најбољу споредну мушку улогу припала је Борису Исаковићу, за филм Свему дође крај, редитеља Рајка Грлића.
„Пошто је Рајко Грлић то што јесте, такав велики редитељ, један, стварно је била част радити с њим и некако врло, врло једноставно“, наглашава Борис Исаковић.
У такмичарском програму мањинских копродукција Златна арена припала је филму Домаћинство за почетнике, редитеља Горана Столевског, а Златна арена за главну мушку улогу у овој категорији додељена је хрватском глумцу Леону Лучеву, за улогу у филму Радничка класа иде у пакао, Младена Ђорђевића.
Награда га посебно радује, каже познати глумац јер већ две деценије сарађује са нашим редитељима.
„Ми задњих 20 година радимо копродукције и на нивоу копродукција и умјетности ми се умјетници савршено разумијемо. Дакле, ми једни с другима никад нисмо имали проблема на нивоу филма, умјетности и људскости“, истиче Леон Лучев.
Фестивал је још једном показао колико су копродукције важне за регионалну кинематографију.
Коментари