Небојша Дугалић: Од малих ногу сам приметио да личим на Тита

Живот породице Броз увек је интригирао јавност, али је увек било и много тајни. Када покушамо да погледамо из другачије визуре неке периоде историје, наводи Небојша Дугалић, гостујући у Београдској хроници, а поготово оне историје које делом и памтимо, занимљиво је завирити у то како је све изгледало изнутра.

„Како је изгледало унутар тих тајних служби, те безбедносне ситуације у земљи с обзиром на сва дешавања, с обзиром на Јованку Броз и ту њену близину. Најчешће на такве светове гледамо као на нешто недодирљиво, неурушиво, непомериво... Међутим, не постоји сила која држи све конце у својим рукама. Свака сила почне саму себе да урушава и показује пукотине унутар себе. Тако је било и тада“, наводи Дугалић.

Додаје да им је од велике помоћи било то што су сарађивали са генералом Светком Ковачем који је био задужен за безбедност Јосипа Броза последње четири године његовог живота и који је о свему могао да сведочи из прве руке.

„Они су на неки начин били продукти свога контекста и самим тим су били и жртве тог контекста. Бити на таквом једном месту, бити на месту лидера, значи стално бити изложен од сопствених сила бити на удару и то је оно што је драмски занимљиво“, сматра познати глумац.

Сви се слажу да је Дугалић веома уверљиво интерпретирао лик Јосипа Броза Тита. Признаје да му није било тешко јер, на неки необичан начин, чинило му се да између њих двојице постоји нека врста физичке сличности.

„Сећам се, прво моје изненађење је било када сам видео три црно-беле фотографије Тита из Лепоглаве из времена боравка у затвору. То ме подсетило на неке моје године младости када смо се фотографисали у оним апаратима. И тада сам схватио да имамо запрепашћујућу сличност. Шалили смо се још на академији како бих волео једног дана да играм Тита, па смо га и имитирали сви заједо и ево, то се некако призвало“, објашњава гост Београдске хронике.