Више од хиљаду учесника на Ади трчало за здрав живот и борбу против дијабетеса
На београдској Ади Циганлији одржан је 15. маратон „Плави круг“, поводом Светског дана борбе против дијабетеса. Више од хиљаду учесника трчало је у знак подршке оболелима и указало на значај редовне физичке активности у превенцији и контроли ове болести.
Лаке ноге“ имали су сви који су трчали круг око Аде Циганлије, међу њима и 170 учесника који живе са дијабетесом. Порука свих је иста – физичка активност један је од кључних фактора у превенцији и контроли шећерне болести.
Лазар Беговић из Бора живи са дијабетесом шест година, а трчањем се активно бави последње четири.
„Пре шест година сам добио дијабетес, али активно сам почео да се бавим трчањем пре четири године. Открио сам потпуно случајно – просто, почео сам нагло да губим килограме, апетит ми је скочио и осећао сам неку дрхтавицу“, каже Беговић.
За Петра Перуновића из Београда учешће на трци представља начин да брине о свом здрављу.
„Овде трчим зато што желим да будем здрав и да ми шећер буде нижи“, поручује Перуновић.
Тркаче су бодрили бројни суграђани, док су студенти Медицинског факултета заинтересованима мерили ниво шећера у крви и крвни притисак. Тако је манифестација била и прилика да се грађани информишу о свом здрављу и значају превентивних прегледа.
„Доста људи који су знали да имају повишен шећер у крви дошло је да га измери, али има и оних који су можда данас сазнали да имају повишен ниво шећера“, каже Василиос Хајманис, студент Медицинског факултета и волонтер.
Подршку учесницима пружили су и најмлађи. Теодора Томић, ученица из Обреновца, одлучила је да их подржи возећи ролере.
Организатори истичу да здраве навике треба да постану део образовног система, како би деца од најранијег узраста усвајала навике које доприносе очувању здравља.
„Мислимо да је јако важно да се час физичке активности врати у школе. Они се одржавају, али је смањен број часова. Не треба само на физичком да се прича о томе, већ и на часовима биологије или одељењским заједницама. Наставници и разредне старешине морају да говоре како о физичкој активности, тако и о исхрани. То мора да почне од основних школа, чак и од предшколских установа, да деца одмалена стекну навику да буду активна“, истиче Бојана Марковић, председница Удружења „Плави круг“.
Према доступним подацима, у Србији око 800.000 људи живи са дијабетесом. Са гојазношћу, која је један од главних фактора ризика за развој дијабетеса типа два, суочава се више од 300.000 деце и младих.
