Осам сати без хране пре вађења крви – нова студија показује да то често није неопходно

Уздржавање од хране уобичајен је захтев пре многих рутинских лабораторијских анализа крви. Пацијентима се често саветује да осам до 12 сати пре узимања узорка не једу и не пију ништа осим воде.

Међутим, према новој студији, такав начин припреме можда није неопходан за велики број анализа.

Осим неколико значајних изузетака, резултати указују на то да би многи пацијенти могли да једу и пију у сатима пре анализе, а да то не утиче значајно на резултате.

Сами резултати студије још нису довољни да би се променила досадашња пракса уздржавања од хране пре анализе, нити значе да би пацијенти требало да занемаре упутства лекара да дођу наташте. Ипак, истраживачи сматрају да пружају убедљиве доказе да би требало преиспитати оправданост таквог захтева као подразумеваног правила пре рутинских анализа крви.

Већина анализа минимално зависи од поста

„Наша свеобухватна анализа показује да краткотрајно уздржавање од хране минимално утиче на већину рутинских анализа крви, док пост дужи од 12 сати није био повезан са значајним додатним разликама ни код једног испитиваног параметра“, наводе аутори студије.

„Ови налази указују на то да би традиционалне, строге захтеве у вези са постом требало преиспитати и заменити прецизнијим приступом припреми за анализу, прилагођеним сваком појединачном параметру“, истичу истраживачи.

Строга правила о уздржавању од хране првобитно су уведена због бојазни да би исхрана пацијената могла да угрози тачност клиничких резултата. Резултати анализа крви често представљају основу за важне медицинске одлуке, а на поједина мерења заиста могу значајно да утичу фактори који претходе тестирању, попут уноса хране.

Како би се те варијације свеле на најмању могућу меру, лекари су почели да пацијентима углавном саветују да осам до 12 сати пре узимања крви не једу.

Истраживачи објашњавају да је та пракса „настала због анализа липида и глукозе“, али да се данас подразумевано примењује на знатно шири спектар лабораторијских анализа.

Препоруке се разликују од лабораторије до лабораторије

Упркос широкој примени те праксе, препоруке о оптималном трајању поста и даље нису уједначене.

Досадашња истраживања показала су да уздржавање од хране има значаја за одређене анализе, али његова оправданост код великог броја различитих тестова до сада није систематски испитивана на основу клиничких података.

Истраживања о уздржавању од хране пре анализа углавном су била усмерена на испитивање липида, док су упоредиви подаци ограничени када је реч о анализама јетрених и панкреасних ензима, хематолошких показатеља, хормона и витамина, напомињу аутори.

Због тога се и препоруке о посту могу разликовати од једне лабораторије до друге.

Имајући у виду ограничења постојећих истраживања, али и оптерећење које уздржавање од хране може да представља за пацијенте, аутори нове студије детаљније су испитали ову дугогодишњу клиничку праксу.

Анализирано више од 9,7 милиона резултата

Истраживачи, које је предводио Сунгхван Шин, лекар лабораторијске медицине у Медицинском центру „Асан“ Универзитета Улсан у Сеулу, спровели су ретроспективну студију пресека користећи лабораторијске податке прикупљене између 2021. и 2023. године у једној универзитетској болници са 670 кревета.

У студију су били укључени сви пунолетни амбулантни пацијенти за које је било забележено колико дуго нису јели пре вађења крви.

Аутори су их поделили у три групе – оне који су постили мање од осам сати, од осам до 12 сати и дуже од 12 сати.

Коначни скуп података обухватио је више од 9,7 милиона резултата анализа код више од 101.000 пацијената. Истраживачи су у тим подацима тражили разлике повезане са дужином поста које превазилазе утврђене спецификације аналитичких перформанси (АПС).

Након поређења различитих група и анализа резултата код истих пацијената, утврђено је да је трајање поста било повезано са разликама које прелазе границе АПС-а код само 10 од укупно 121 параметра обухваћеног анализама крви.

Глукоза и триглицериди међу изузецима

Чини се да уздржавање од хране заиста има значаја код тих неколико параметара – пре свега код глукозе, триглицерида, гама-глутамил трансферазе и липазе.

Вредности свих тих показатеља биле су више код пацијената који су постили краће од осам сати.

Када је реч о многим другим параметрима, међутим, резултати указују на то да би пост од осам или више сати могао да представља непотребно оптерећење за пацијенте.

„Ови налази подржавају примену захтева за постом прилагођених конкретном параметру, уместо јединственог правила за све анализе“, наводе аутори.

У пратећем коментару, клиничка биохемичарка Лив Тибјерг Нордестгор из Универзитетске болнице у Копенхагену и њене колеге наводе да студија „пружа снажну потврду све већем броју доказа да узимање крви наташте није неопходно“.

Истраживање је објављено у часопису JAMA Internal Medicine.