Др Шеховић: Инфузија није лек за умор, може да направи више штете него користи

Умор је једна од најчешћих тегоба, али последњих година све популарније постају такозване „инфузије за енергију“, које се нуде као брзо решење за исцрпљеност и малаксалост. Специјалиста опште медицине др Радмила Шеховић упозорава да инфузиона терапија није безазлена и да не треба да се примењује без лекарског прегледа и јасне медицинске индикације. 

Др Радмила Шеховић истиче да је осећај умора индивидуалан и да практично нема особе која га повремено не осећа. Проблем, међутим, настаје када се инфузија посматра као једноставан начин да се организму брзо врати енергија.

„Некако се створила заблуда да инфузиони раствори, који су, што кажу људи, 'мало слане воде' уз неки витамин и минерал, могу да поправе енергетску снагу, потенцијал и подигну виталност. То је велика заблуда, верујте“, наглашава др Шеховић.

Постоје стања праћена дуготрајним умором код којих се може разматрати инфузиона терапија, али тек након прегледа и постављања дијагнозе. Посебно треба обратити пажњу ако се клонулост, малаксалост и исцрпљеност задржавају дуже време.

„Давање инфузије није нимало безазлено. То је заправо пласирање и течности и лекова директно у циркулацију, венским путем“, објашњава докторка.

Када је инфузија заиста потребна

Инфузиона терапија има важну улогу у ургентној медицини и код бројних тешких стања, јер омогућава да течност или лекови директно доспеју у крвоток и одмах буду расположиви организму.

„Она стања која јесу ургентна и по живот опасна решава на тај начин што све оно што је потребно тог часа организму директно убацује венским системом и бива стопостотно расположиво“, наводи др Шеховић.

Инфузијом се не дају само витамини и минерали. Венским путем могу се примењивати антибиотици, лекови против мучнине и повраћања, аналгетици, али и цитостатици код онколошких пацијената.

Један од најважнијих разлога за примену инфузије јесте немогућност пацијента да гута или да на уобичајен начин унесе потребну течност и лекове. То се, између осталог, дешава код тешких повреда и траума, али и код тешко оболелих пацијената.

Инфузија може бити неопходна и код тровања храном, алкохолом или наркотицима, као и код вирусних инфекција црева праћених учесталим столицама и великим губитком течности.

„Витаминске инфузије практично не значе ништа“

Др Шеховић упозорава да је посебно проблематична примена инфузије код здравих људи који желе да се на тај начин „освеже“ или брзо поврате енергију.

„Витаминске инфузије практично не значе ништа, јер мало је људи који имају хиповитаминозу. Али онај ко прима такву инфузију прима и ризик да се нешто деси“, истиче докторка.

Најчешће се, како објашњава, даје 0,9-процентни раствор натријум-хлорида, а може се користити и Рингеров раствор. Уношење веће количине течности директно у циркулацију, међутим, није без последица и може да оптерети срце и читав крвоток.

Посебан проблем је то што особа која се одлучује за инфузију понекад ни сама не зна да има одређено обољење.

„Ако није добро прегледан и проверено његово здравствено стање, може доживети скок крвног притиска. Тај скок крвног притиска може да уведе особу у хипертензивну кризу која је по живот опасна“, упозорава др Шеховић.

Наводи и могућност да се услед промена у циркулацији покрене већ постојећи тромб.

„Инфузиони раствори могу да направе већу штету онде где се користи без потребе, него стварну корист“, наглашава докторка.

Стални умор је разлог за преглед, не за инфузију на своју руку

Уколико умор не пролази недељама или месецима, први корак не би требало да буде инфузија, већ лекарски преглед и утврђивање разлога због којег се особа осећа исцрпљено.

„Нећу да препоручим одмах инфузију. Као одговоран лекар, прво ћу особу у таквом стању да упутим на класичне анализе“, каже др Шеховић.

Потребно је, пре свега, урадити крвну слику и лабораторијске анализе, а уколико су резултати уредни, наставити испитивања.

Узрок дуготрајног умора може бити метаболичко обољење, дијабетес или поремећај рада штитне жлезде, попут хипотиреозе. На стање организма могу да утичу и дуготрајан стрес, страх и депресија.

„Тело и мозак су у директном контакту, јер и мозак је део организма и другачије реагује и на страх и на депресију и на континуирани стрес. И верујте да се много тога дешава у организму под таквим условима“, објашњава докторка.

Због тога је, наглашава, важно тражити прави узрок исцрпљености, а инфузиона терапија може да буде подршка само онда када лекар процени да за њу постоји оправдање.

Једна или две инфузије не решавају узрок проблема

Начин живота такође може значајно да допринесе осећају умора. Неадекватна исхрана, недовољан унос витамина и минерала, као и прекомерна употреба кафе, алкохола и енергетских напитака могу додатно да исцрпе организам.

„Једна инфузија или две неће решити проблем који и даље постоји“, истиче др Шеховић.

Зато је, осим медицинских анализа, важно сагледати свакодневне навике и открити шта доводи до дуготрајне исцрпљености.

Инфузија код куће само уз медицински надзор

Инфузиона терапија може да се примењује и у кућним условима, али не на своју руку. Према речима др Шеховић, за то мора да постоји медицински разлог и пацијент мора да буде под надзором лекара или другог здравственог радника.

Један од примера су пацијенти који због болести нису у стању да дођу до амбуланте, попут особа са тешком вирусном инфекцијом црева и великим губитком течности.

Кућна примена оправдана је и код појединих онколошких пацијената којима је инфузиона терапија део медицински одређене подршке.

Због тога, закључује др Шеховић, инфузију не треба посматрати као средство за брзо „подизање“ организма. Уколико умор траје, потребно је утврдити његов узрок, док одлуку о томе да ли је инфузиона терапија потребна треба препустити лекару.