Имају ли млади право на умор и колико воде рачуна о свом здрављу

Истраживање платформе „Здраво двадесете“ каже да чак 40 одсто двадесетогодишњака у Србији, од чега је већина девојака, осећа умор и замор као главни проблем. Превише обичних прехлада осећа сваки трећи испитани, а депресија и анксиозност су проблеми за више од 23 одсто младих који живе у Србији. Колико млади воде рачуна о свом здрављу?

Скоро четвртина сматра да води рачуна о здрављу, скоро половина каже да се труди да води рачуна, чак 30 одсто њих сматра себе немарним. Већина младих иде на превентивне прегледе само када мора због факултета или посла. 21 одсто одлази на прегледе једном годишње, 17 одсто не иде уопште на прегледе.

Др Зорица Жикић са Студентске поликлинике истакла је да млади имају право на умор јер су они специфична узрасна група, они су адолесценти, а она значи сазревање, раст.

Много се очекује од младих

„Млади још биолошки нису порасли, они биолошки сазревају, они још увек расту. Ендокринолошки систем и даље ради јаче и више, а централни нервни систем свој раст завршава око 25 године. Замислите тај психолошки развој и шта се све очекује од њих. Ми очекујемо од њих да порасту, да одлуче шта ће бити када порасту, да нађу посао, да се школују, да имају здрав однос са околином, да се осамостале…...то све није лако“, истакла је докторка.

Додаје да психолошка незрелост и очекивања која ми имамо од њих, као и она која они имају од самих себе збуњује. Они себи не допуштају ни грешке и препознају анксиозност, нарочито девојке, раде на томе. Младићи не воле то осећање унутрашњег немира и напетости без разлога, па иду у бес, а то је скривена анксиозност и фрустрација. Када постану освешћени дођу код нас и хоће да прихвате помоћ. Није их срамота да траже помоћ.

Наши студенти су јако одговорни, не треба осуђивати младе људе

„Многи студенти раде, одговорни су јер не желе да оптерећују родитеље како би завршили студије. Преоптерећени су, осећају умор, недостатак сна. Не смемо да осуђујемо младе, треба да их разумемо, да разговарамо са њима. Наредбодавни тон не прихватају, не верују унапред, треба стећи њихово поверење.

Биолошки ми смо исти. Свака генерација жели пажњу, топлину, љубав, подршку. Нове генерације знају да кажу их мучи, лакше се супротстављају, али своје емоције не знају да ставе својре емоције у нама прихватљив модус“, истакла је др Зорица Жикић, Студентска поликлиника.