Зашто смо током топлотног таласа уморни и раздражљиви – одговор се крије у хормонима
Поспаност, нервоза, главобоља и слабија концентрација нису само последица високих температура, већ и начина на који хормони покушавају да заштите организам од прегревања. Др Весна Димитријевић Срећковић указује да је дехидрација главни непријатељ током врелих дана и објашњава ко мора да буде посебно опрезан.
Високе температуре не представљају оптерећење само за срце, крвне судове и кожу, већ и за хормонски систем, који има кључну улогу у одржавању телесне температуре, равнотеже воде и електролита. Према речима ендокринолога и професорке Медицинског факултета у Београду др Весне Димитријевић Срећковић, топлотни талас је велики стрес за организам, који зато активира низ заштитних механизама како би спречио озбиљније последице.
Хормони у служби одбране организма
Како објашњава, хормонски систем је устројен тако да помогне организму да одржи нормалну терморегулацију и сачува довољне количине воде и електролита.
Једну од најважнијих улога имају адреналин и норадреналин. Они могу да убрзају срчани рад и повисе крвни притисак, али истовремено побољшавају прокрвљеност коже, што омогућава ефикасније ослобађање топлоте из организма.
Значајну улогу има и кортизол, познат као хормон стреса.
„Кортизол може да нам врати енергију продукцијом глукозе, а у случајевима ниског притиска, када се презнојимо и дехидрирамо, може да повећа крвни притисак и помогне адаптацију организма“, наводи професорка.
Додаје да овај хормон истовремено доприноси очувању имуног одговора, што је такође важно у условима великог топлотног оптерећења.
Поред њега, активирају се и вазопресин, односно антидиуретски хормон, као и алдостерон. Њихов задатак је да спрече прекомерни губитак течности, тако што подстичу задржавање воде и натријума у организму и помажу одржавање нормалног крвног притиска и равнотеже електролита.
Отицање није увек последица задржавања воде
Иако многи током лета примећују отицање, др Димитријевић Срећковић истиче да оно није директна последица заштитног механизма организма од дехидрације.
Према њеним речима, отеченост је чешћа код особа са повећаном телесном тежином и повишеним нивоом инсулина.
„Код људи који имају хиперинсулинемију, инсулин везује воду, па и то може бити разлог због којег су отечени“, објашњава ендокринолог.
Дехидрација узрок већине тегоба
Раздражљивост, умор, поспаност и слабија концентрација, на које се многи жале током топлотног таласа, најчешће су последица дехидрације.
„Главни разлог свега овога јесте управо дехидрација, која долази због велике температуре, знојења и губитка течности“, наглашава професорка.
Због тога је, додаје, најважније обезбедити довољан унос течности и расхлађивање организма, како би се спречио развој топлотног удара.
Хронични болесници међу најугроженијима
Посебан опрез потребан је код особа које болују од хроничних болести, пре свега дијабетеса и поремећаја рада штитасте жлезде.
Код особа са дијабетесом већ повишен ниво шећера у крви повећава ризик од дехидрације, а додатни губитак течности током врелих дана може додатно погоршати стање.
„Сам повишен шећер у крви носи ризик дехидратације, тако да ће додатна дехидрација негативно утицати на њих“, упозорава др Димитријевић Срећковић.
Она подсећа да многи дијабетичари, због аутономне неуропатије, имају поремећено знојење, што додатно отежава природно расхлађивање организма и може допринети још већем порасту гликемије.
Када је реч о штитастој жлезди, особе са појачаном функцијом, односно хипертиреозом, теже подносе високе температуре јер већ имају убрзан метаболизам и појачано знојење.
С друге стране, код особа са хипотиреозом, односно смањеном функцијом штитасте жлезде, врућине углавном немају значајнији утицај. Професорка наводи и да постоје подаци који указују да се код здравих особа током високих температура може смањити лучење хормона штитасте жлезде, како би организам производио мање топлоте.
Медитеранска исхрана и довољно течности
Основни савет за све, а посебно за хроничне болеснике, јесте добро регулисана болест, редовно узимање терапије и адекватна исхрана.
„Да пију довољно напитака, да се придржавају медитеранске исхране и једу намирнице које садрже доста воде“, саветује др Димитријевић Срећковић.
Препоручује поврће попут краставца и парадајза, јогурт, кефир и кисело млеко, као и воће богато водом – лубеницу, дињу, брескве и нектарине.
Саветује избегавање пржене, масне и јако зачињене хране, а предност даје лаганим оброцима, попут гриловане пилетине или ћуретине са поврћем, као и салатама од поврћа, туњевине, младог сира и јаја.
Током дана потребно је унети око два до два и по литра течности. Поред воде, препоручује домаћу лимунаду са наном и ђумбиром, као и умерене количине чајева од нане, камилице или мајчине душице.
„Када устанемо, треба попити две чаше воде, а исто толико и пред спавање“, саветује професорка, додајући да у укупан дневни унос течности треба урачунати и супе, чорбе, јогурт и друге напитке.
Када је неопходно јавити се лекару
Одређени симптоми могу указивати да организам више не успева да се избори са топлотним стресом.
„То могу да буду јако убрзан пулс, главобоља, вртоглавица, велики умор и изражена поспаност“, упозорава др Димитријевић Срећковић.
Уколико се такви симптоми појаве, неопходно је јавити се лекару како би се спречио развој топлотног удара.
Посебну пажњу, наглашава, треба посветити људима који су због природе посла изложени сунцу и високим температурама.
„Посебна пажња треба да се посвети људима чија је пословна активност везана за боравак на високим температурама“, истиче професорка, наводећи као најугроженије грађевинске раднике, пољопривреднике и спортисте, код којих је ризик од дехидрације и топлотног удара значајно већи него код осталих.
Коментари