Др Вукомановић: Не треба чекати да дете ожедни – тада је већ касно

Деца су током екстремно високих температура изложена већем ризику од одраслих јер брже дехидрирају и лакше могу да доживе топлотни удар, упозорава кардиолог и специјалиста спортске медицине др Горан Вукомановић из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.

Најважнија мера заштите, истиче, јесте редован унос течности.

„То делује тривијално и банално, али је у ствари суштина. Деца пију тек када осете жеђ, а када се јави осећај жеђи већ је касно. Зато их треба научити да пију воду и онда када нису жедна“, наглашава др Вукомановић.

Родитељима саветује да најмлађој деци током целог дана нуде воду, уз редовне и лагане оброке.

Посебну пажњу, каже, треба обратити на децу која време проводе на базенима или на мору, јер боравак у води ствара варљив осећај расхлађености и потискује осећај жеђи.

„Управо тада треба повећати унос течности. За децу школског узраста, у оваквим условима, потребно је најмање два литра течности дневно, ако немају додатне физичке активности. Свака додатна активност захтева и додатни унос течности“, истиче др Вукомановић.

Упозорава и да су поједина деца склонија паду крвног притиска, нарочито ако у породици постоји наследна предиспозиција. Недовољан унос течности и појачано знојење током високих температура могу додатно да погоршају тегобе.

„Вртоглавица, малаксалост и недостатак енергије често су последица ниског крвног притиска, који није болест већ склоност, али га недостатак течности и велике врућине додатно погоршавају“, објашњава он.

Када је реч о исхрани, саветује да деца не прескачу доручак и да оброци буду лагани, уз што више свежег воћа.

„Избегавајте прерађену храну, виршле, грицкалице и сличне намирнице. Најбољи избор су свеже воће и лагани оброци“, каже др Вукомановић.

Посебно наглашава значај заштите од сунца, јер боравак у хладовини или у води не пружа потпуну заштиту од штетног ултраљубичастог зрачења.

„Људи често мисле да је хладовина довољна заштита, али није. Креме са високим заштитним фактором треба наносити пре уласка у воду, сачекати да их кожа упије, а након сваког купања и брисања пешкиром поново их нанети“, истиче он.

Родитељима саветује да обрате пажњу на симптоме који могу указивати да је дете претрпело последице врућине.

„Главобоља, малаксалост, губитак живости и повишена температура знаци су упозорења. Повишена температура може указивати на топлотни удар, али и на летње инфекције, попут гастроентеритиса праћених повраћањем и проливом, које додатно доводе до дехидратације“, упозорава др Вукомановић.

Када је реч о физичкој активности, препорука је да се она сведе на минимум током најтоплијег дела дана.

„Ако деца већ бораве напољу, најбоље је да то буде рано ујутру или касно увече, по могућству у природи и у хладу. Екстремне напоре сада треба избегавати. Професионални спортисти често немају избора, али деца имају и треба да смање интензитет активности. Ово је практично елементарна непогода“, наглашава он.

На крају, др Вукомановић издваја три најважније препоруке за родитеље и децу: „Будите у хладу, будите код куће кад год је то могуће, правилно климатизујте простор и уносите што више течности.“