Како безбедно проћи „кроз" топлотни талас: Пажљиво са прописаним терапијама, и без форсирања „по сваку цену"

На јавним местима Хитна помоћ је у Београду данас имала 36 интервенција, а екстремно високе температуре представљају озбиљан ризик за здравље, посебно за хроничне болеснике, труднице и децу. Доктор Никола Перишић из Дома здравља Вождовац, гостујући у Београдској хроници, говорио је о томе како се заштитити током топлотног таласа, шта никако не треба радити и како помоћи особи којој позли на улици.

Према његовим речима, најбоља заштита је превенција.

„Ми генерално лекари, највише волимо оно 'боље спречити него лечити'. Ако је могуће избегавати боравак напољу на отвореном, поготово у периоду од једанаест до седамнаест, деветнаест часова“, рекао је Перишић.

Међутим, како је истакао, многи грађани немају могућност да избегну излазак током најтоплијег дела дана, па је важно придржавати се основних мера заштите.

„Прво треба носити заштиту. Значи качкете, да се обучемо адекватно, памук, лан, широка одећа, носити са собом довољно течности“, навео је доктор.

Додао је да би особе које имају срчане или бубрежне болести, као и друге хроничне здравствене проблеме, требало да са собом носе оралне рехидрационе растворе, а као алтернатива могу послужити и спортски напици, јер садрже електролите.

Шта радити ако некоме позли на улици

Говорећи о првој помоћи, Перишић је нагласио да је најважније проценити стање особе.

„Уколико је особа без свести, наравно, одмах се позива Хитна помоћ. Ако је особа свесна, ако дише, довољно је само склонити је у хлад, расхладити и тек после неког времена проценити да ли има основа за позивање хитне помоћи или не“, објаснио је, и додао да прави топлотни удар представља хитно медицинско стање и да су такви пацијенти најчешће без свести.

Уколико неко осети малаксалост или друге тегобе током боравка на врућини, лекар упозорава да не треба настављати са активностима по сваку цену.

„Прва ствар, не радити оно што људи раде, само онако као, како кажу, 'push through it', само изгурај. Сачекати и склонити се негде у хлад, расхладити се, узети довољно течности“, поручио је Перишић.

Као најугроженије групе издвојио је особе које болују од повишеног крвног притиска, бубрежне болеснике, пацијенте са срчаном слабошћу или прележаним инфарктом, као и труднице и децу.

Др Перишић је посаветовао грађане да не мењају терапију без консултације са лекаром, јер то може довести до додатних здравствених проблема: „Апелујем на људе да се консултују само са лекарима у вези терапије“, рекао је Перишић и додао: „Да не узимају ништа на своју руку. Могу да направе мало више проблема него користи".