Гледање телевизије повезано са променама у мозгу и већим ризиком од деменције

У студији која је обухватила око 1.700 одраслих особа, они који су често гледали телевизију касније су имали мању запремину можданих региона задужених за памћење, доношење одлука и обраду визуелних информација, као и више знакова оштећења беле мождане масе.

Занимљиво је да само седење није било главни проблем, јер су људи који су дуго седели на пословима који захтевају ментални ангажман често имали здравије обрасце мождане структуре.

„Угаси телевизор, уништиће ти мозак!“ – реченица је коју су многи слушали од детињства. Иако је тврдња да телевизија „уништава“ мозак очигледно преувеличана, ново истраживање указује да прекомерно гледање телевизије ипак може имати значајне последице по здравље мозга.

Недавна студија објављена у часопису Alzheimer's and Dementia: Journal of the Alzheimer's Association показала је да су одрасли који су у средњим годинама живота изјавили да „веома често“ гледају телевизију касније имали мању запремину можданих региона повезаних са памћењем.

Код њих су такође уочене мање запремине фронталног и потиљачног режња, као и већа оштећења беле мождане масе – промене које се повезују са старењем, већим ризиком од можданог удара, когнитивним падом и деменцијом.

„Годинама смо се фокусирали на то колико људи седе. Наши резултати показују да би требало да обратимо пажњу и на то шта раде док седе“, каже Дејвид Рајхлен, професор биолошких наука и антропологије на Колеџу USC Dornsife и један од водећих аутора студије.

Важно је нагласити да се резултати нису могли објаснити само недостатком физичке активности. Други облици седења нису били повезани са истим променама у мозгу, што указује да врста активности током седења може бити важнија него што се раније мислило.

Праћење навика гледања телевизије у средњим годинама

Истраживачи су анализирали податке око 1.700 одраслих особа просечне старости 53 године. Испитаници су били укључени у америчку студију Atherosclerosis Risk in Communities (ARIC) између 1987. и 1989. године, која дугорочно прати здравље срца и мозга.

Учесници су навели колико често гледају телевизију у слободно време, на скали од „никада/ретко“ до „веома често“. Такође су одговарали колико времена током радног дана проводе седећи.

Више од 20 година касније сви су прошли снимање мозга магнетном резонанцом (МРИ). У поређењу са онима који су телевизију гледали „никада“ или „ретко“, испитаници који су навели да је гледају „веома често“ показали су бројне структурне разлике у мозгу.

Мањи мождани региони и више оштећења беле масе

Код особа које су често гледале телевизију утврђене су мање запремине региона повезаних са раним знацима Алцхајмерове болести. Такође су имале већу количину такозваних хиперинтензитета беле масе – промена које указују на обољење ситних крвних судова мозга и доводе се у везу са когнитивним пропадањем и деменцијом.

Иста група имала је и мање фронталне и потиљачне режњеве. Фронтални режњеви играју кључну улогу у планирању, доношењу одлука и другим извршним функцијама, док су потиљачни режњеви задужени за обраду визуелних информација.

Ове разлике остале су присутне и након што су истраживачи узели у обзир физичку активност, дијабетес, индекс телесне масе, пушење и конзумирање алкохола.

Ипак, студија има одређена ограничења. Навике гледања телевизије заснивале су се на самоизвештавању испитаника, што је мање прецизно од директног мерења времена проведеног испред екрана. Такође, учесници нису имали снимке мозга на почетку студије, па будућа истраживања са почетним МРИ снимањем могу пружити поузданије доказе о томе како се мозак мења током времена.

Није свако седење исто

Један од најзанимљивијих налаза био је да само седење није главни узрок уочених разлика у мозгу.

Испитаници који су већи део радног дана проводили седећи заправо су имали веће фронталне и потиљачне режњеве и мање хиперинтензитета беле масе. То указује на боље здравље мозга у односу на особе које су већину времена проведеног у седећем положају користиле за гледање телевизије.

Аутори студије сматрају да је могуће објашњење то што многи послови који подразумевају седење захтевају решавање проблема, концентрацију и друге облике интелектуалног ангажовања. Другим речима, ментално активно седење може имати сасвим другачији утицај на мозак од пасивног гледања телевизије.

Промене израженије код мушкараца

Истраживачи су уочили и разлике између мушкараца и жена. Када су анализирали МРИ снимке по полу, већина промена повезаних са гледањем телевизије и седењем на послу била је израженија код мушкараца.

То указује да би мушкарци могли бити осетљивији на ове утицаје, али су потребна додатна истраживања како би се разумело због чега.

Налази показују да је седентеран начин живота сложенији него што се раније мислило и да ће будуће здравствене препоруке можда морати да буду прецизније. Уместо да пацијентима једноставно саветују да мање седе, лекари би у будућности могли да препоручују и ограничавање времена проведеног испред телевизора, уз избор активности које више ангажују мозак док особа седи.

„Често саветујемо људе да не проводе превише времена седећи, али би стручњаци можда требало да прошире ту препоруку и на активности које обављају док седе, јер изгледа да оне различито утичу на здравље мозга“, закључује Натан Фетер, водећи аутор студије и постдокторски истраживач на програму за биологију човека и еволуције на USC Dornsife.