Космички гласник из Њу Џерзија дао је науци нова сазнања

Небо изнад Њујорка је 16. јула 2024. године обасјала ватрена лопта праћена снажном звучном експлозијом која је потресла шире градско подручје. На тло је пао камен из свемира величине веће путне торбе, тежак око 53 килограма, који је ушао у Земљину атмосферу брзином од 14 километара у секунди.

Убрзо затим, фрагмент тежак 1,35 килограма пробио је кров и плафон спаваће собе у градићу Хилсборо, Њу Џерзи, испунивши просторију прашином и оштрим мирисом сумпора. Срећом, нико није повређен.

Оно што је уследило било је кључно за науку. Власници куће, који су желели да остану анонимни, показали су изузетну прибраност. Свесни да се догодило нешто несвакидашње, навукли су рукавице за једнократну употребу и пажљиво сакупили црне фрагменте користећи алуминијумску фолију, а затим их ставили у стаклене тегле. Тиме су узорак сачували од влаге и микроорганизама земаљске контаминације.

"За камен који је сам пао на Земљу, ово је најбоље што смо могли да добијемо", изјавио је Питер Џенискенс, планетарни астроном са Института СЕТИ и водећи аутор студије.

Трагови древне слане воде

Анализа је открила да је метеорит из Хилсбороа редак угљенични хондрит типа ЦМ, класификован као ЦМ1/2. Ови примитивни метеорити сматрају се временским капсулама из раног Сунчевог система.

Међутим, оно што Хилсборо чини посебним јесте присуство фрагмената неуобичајено богатих натријумом. Ово сугерише да је матични астероид некада имао течну, слану воду - древне слане океане или базене - испод своје површине. Како је вода испаравала, за собом је остављала концентрисане наслаге соли, чији су трагови сачувани у овом камену.

Ово откриће је значајно јер таква слана средина може да подстакне хемијске реакције неопходне за стварање сложених органских молекула. Унутар метеорита пронађен је читав спектар једињења, укључујући и аминокиселине, фундаменталне градивне елементе протеина.

"Већина аминокиселина детектованих у Хилсбороу су ретке или не постоје на Земљи, што значи да су заиста ванземаљског порекла", објаснио је коаутор студије др Денис Глејвин, астробиолог из Насиног Центра за свемирске летове Годард. Верује се да је слана средина на астероиду деловала као катализатор за сложене хемијске процесе који су довели до њиховог формирања.

Реконструкција путање метеорита

Путања метеорита реконструисана је захваљујући снимцима са надзорних и аматерских камера, као и подацима са Доплеровог радара на аеродрому Њуарк. Траг је водио уназад до унутрашњег астероидног појаса, смештеног између Марса и Јупитера. Хилсборо метеорит јача теорију да су управо овакви свемирски путници могли да донесу воду и кључне органске молекуле на рану Земљу, стварајући тако услове за појаву живота.

Фрагменти овог космичког гласника сада се чувају у Америчком природњачком музеју у Њујорку, где ће бити предмет даљих истраживања. Сваки нови податак добијен анализом Хилсбороа представља мали, али важан корак у решавању једне од највећих мистерија науке: како је живот почео на нашој планети.