У каквој су вези поремећај пажње код деце и дојење

Мајчино млеко као мешавина протеина, масти, шећера и витамина који су беби неопходни током расат и развоја, често се описује као златни стандард за исхрану новорођенчади. Такође, богато је једињењима која повољно утичу на правилан развој функција мозга, укључујући масне киселине, аминокиселине, разна антитела и корисне бактерије које подржавају развој у раном добу.

„Један од најутицајнијих фактора ризика за добијање овог поремећаја је наследност, али, пошто на ADHD, као и на друге неуролошке развојне факторе утичу и други фактори, наше истраживање сугерише да на пример дојење може да помогне у превенцији развоја симптома ADHD-а код мале деце", изјавила је психијатар и истраживач Берит Скретинг Солберг.

Солберговаје додала даје откривено да „што је дете дуже дојено, то је нижи ниво симптома ADHD-а у узрасту од три, пет и осам година".

Поремећај хиперактивности с дефицитом пажње карактеришу константни обрасци непажње, хиперактивности и импулсивног понашања који код деце могу ометати развој  и напредовање током образовања, правити препреке у односу са другим људима и утицати заправо на свакодневни живот.

Kод деце се може манифестовати и кроз, на пример, губљење или заборављање предмета, грешке због непажње, импулсивне одлуке, нестрпљивост, претерано причање, проблеме с праћењем упутстава и изазове у слагању с другим људима.

Више повезаних фактора ризика

Истраживачи наводе да су утврдили повезаност између праксе дужег дојења и мањих симптома ADHD-а.

Иначе, сматра се да настанак овог поремећаја није условљен само једним извором, него да улогу имају и генетика, развој мозга и фактор околине.

Ранија истраживања су показала да мајке које су имале или имају поремећај хиперактивности и непажње, такође имају тенденцију да краће доје своју децу, и већу вероватноћу да се ADHD чешће развије код њихових наследника.