Какав скуп фактора посебно утиче на ризик од појаве деменције код жена

Животни пут који води ка деменцији може да буде различит код сваког појединца, али постоје добро познати фактори ризика који повећавају вероватноћу развоја ове болести. Међутим, нова опсежна студија показује да се ефекти тих фактора не одражавају једнако на мушкарце и жене.

Истраживање је показало да неки фактори ризика имају снажнији утицај на когнитивне способности жена, док се нагомилавање већег броја ризичних фактора током живота код жена повезује са израженијим падом можданих функција него код мушкараца.

Другим речима, одређени фактори ризика не морају имати исто значење за женски и мушки мозак, што има важне последице за будућа истраживања и приступ лечењу деменције.

Добро је познато да је деменција чешћа код жена него код мушкараца, а дужи животни век жена не може у потпуности да објасни ту разлику.

„Наша студија сугерише да жене могу бити изложене већем ризику од деменције јер доживљавају већи број фактора ризика и зато што ови фактори ризика смањују когнитивне способности у већој мери него код мушкараца“, наводе истраживачи.

Персонализован приступ процени ризика

Коауторке студије, неуронаучнице Меган Фицхју и Џуди Па са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, истичу да њихови резултати пружају додатне доказе да ризик од деменције треба процењивати и контролисати на персонализован начин.

„Посматрајући даље од тога који су фактори ризика најчешћи, открили смо да неки имају несразмерно већи утицај на когницију жена“, каже Фицхју.

Према њеним речима, превентивни напори могли би бити ефикаснији ако се не заснивају само на учесталости појединих фактора ризика, већ и на томе колико снажно они утичу на когнитивне способности жена у односу на мушкарце.

Анализирани подаци више од 17.000 људи

Истраживачи су анализирали здравствене податке 17.182 особе старости 40 и више година, испитујући 13 фактора ризика повезаних са деменцијом.

Величина узорка разликовала се у зависности од фактора ризика, јер за поједине учеснике нису били доступни сви подаци.

Резултати су показали да су депресија, физичка неактивност и проблеми са спавањем били чешћи код жена него код мушкараца.

С друге стране, мушкарци су чешће пријављивали губитак слуха, дијабетес и прекомерну конзумацију алкохола.

Фактори који снажније погађају жене

Истраживање је показало да су неки фактори ризика повезани са већим падом когнитивних способности код жена него код мушкараца.

Међу њима су високи крвни притисак, губитак слуха и дијабетес, што указује да ови здравствени проблеми могу имати негативнији утицај на женски мозак.

Поред тога, виши индекс телесне масе (БМИ) био је повезан са слабијим когнитивним перформансама код жена у педесетим и шездесетим годинама живота, док та повезаност није уочена у старијој животној доби.

Позитивни показатељи

Упркос уоченим негативним трендовима, истраживачи су идентификовали и факторе који су били повезани са бољим когнитивним способностима код жена.

„Два фактора ризика, године образовања и укупни холестерол, показали су позитивне везе са когнитивним способностима, тако да су виши нивои били повезани са бољим когнитивним способностима“, наводи се у студији.

С обзиром на њихову повезаност са когнитивним перформансама, аутори сматрају да би ови фактори могли бити посебно важни у будућим истраживањима ризика од деменције код жена.

Ипак, истраживачи наглашавају да је реч о опсервационој студији која не може да докаже узрочно-последичну везу. Дугорочна праћења учесника могла би да пруже јаче доказе о томе да ли су поједини фактори ризика заиста допринели резултатима на когнитивним тестовима.

Значај разматрања полних разлика

Иако се термини „жене“ и „мушкарци“ често посматрају као родне категорије, у овој студији они су коришћени за означавање самопријављеног биолошког пола испитаника.

Истраживачи истичу да је важно разликовати учесталост фактора ризика од њиховог стварног утицаја на когницију.

„Важно је разликовати полне разлике у преваленцији фактора ризика и њиховом утицају на когницију, јер преваленција и утицај можда не одговарају“, наводи истраживачки тим.

Како додају, усмеравање пажње искључиво на најзаступљеније факторе ризика код мушкараца и жена може довести до занемаривања оних фактора који имају снажнији утицај на когнитивни пад.

Могућности за превенцију

Нови налази уклапају се у резултате ранијих истраживања која су показала да фактори ризика за деменцију могу различито утицати на мушкарце и жене, иако су претходне студије најчешће анализирале само по један фактор ризика.

Према доступним проценама, Алцхајмерова болест погађа једну од девет особа у Сједињеним Америчким Државама старости 65 и више година, а две трећине оболелих су жене.

Иако статистика делује забрињавајуће, истраживачи наглашавају да постоје конкретни начини за смањење ризика од деменције.

Сви фактори ризика обухваћени овим истраживањем сматрају се потенцијално променљивим, што значи да представљају циљеве на које појединци и лекари могу да делују.

То укључује смањење конзумирања алкохола, повећање физичке активности или благовремено тражење стручне помоћи због депресије.

Следећи корак – одговор на питање зашто

Будућа истраживања могла би да помогну у разумевању разлога због којих је женска когниција осетљивија на поједине факторе ризика.

Могуће је да важну улогу имају хормоналне промене током менопаузе, али механизми који стоје иза тих процеса још увек нису довољно разјашњени.

„Ове разлике истичу важност разматрања пола као кључне варијабле у истраживању деменције“, поручила је Џуди Па.

Резултати истраживања објављени су у научном часопису Biology of Sex Differences.