Осећај киселине, пецкање, иритације... Како да најбоље заштитимо желудац од таблета и капсула

Одређени лекови који се узимају заједно могу да интерагују и изазову штетне нежељене ефекте. Поред тога, важно је да лекари знају да ли сте алергични на одређене супстанце или патите од неког специфичног здравственог проблема – пре него што Вам пропишу нови лек.

Особе са нетолеранцијом на одређену храну, као што је нетолеранција на глутен, морају бити сигурне да лекови не садрже адитиве са овим супстанцама.

Иритација једњака

У неке неки проблема везаних за систем за варење који се могу јавити приликом узимања лекова спада иритација једњака.

Неки људи имају потешкоћа са гутањем таблета или капсула или понекад узимају лекове без течности. Таблете или капсуле које остају у једњаку могу ослободити хемикалије које могу иритирати слузокожу једњака. То може изазвати чиреве, крварење, перфорацију и сужавање једњака.

Ризик од ових врста проблема је већи код особа са медицинским стањима као што је склеродерма (отврдњавање коже), ахалазија (неправилна мишићна активност једњака, што одлаже пролазак хране), мождани удар.

Одређени лекови такође могу изазвати чиреве у једњаку када се тамо заглаве. То укључује аспирин, одређене антибиотике, кинидин, калијум хлорид, витамин Ц и гвожђе. Да бисте избегли проблеме услед неправилног гутања капсула, важно је да, ако сте у могућности. стојите или седите.

Узмите неколико гутљаја течности пре узимања лека и прогутајте лек са пуном чашом течности. Стручњаци кажу да не треба лежати одмах након узимања лека, како бисте били сигурни да су пилуле прошле кроз једњак у желудац.

Свакако, обавестите свог лекара ако осетите бол при гутању или осећате да вам се лек константно заглављује у грлу.

Езофагеални рефлукс

Неки лекови ометају деловање мишића сфинктера, дела који се налази између једњака и желуца. Овај мишић омогућава пролазак хране у желудац након гутања. Ово може повећати шансе за рефлукс, односно враћање киселог садржаја желуца у једњак. Класе лекова које могу повећати тежину рефлукса укључују следеће: нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИЛ), нитрати, теофилин, блокатори калцијумових канала, орални антибиотици, контрацептивне пилуле.

Савети за избегавање рефлукса

Избегавајте кафу, алкохол, чоколаду и масну или пржену храну, што може погоршати рефлукс.

Престаните са пушењем или смањите пушење. Не лежите одмах након јела.

Иритација желуца

Један од најчешћих иританса слузокоже желуца је онај који изазивају нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИЛ). То укључује лекове, као што су ибупрофен и други уобичајени лекови против болова. Ови лекови слабе способност слузокоже да се одупре киселини која се ствара у желуцу и понекад могу довести до упале слузокоже желуца (гастритис), чирева, крварења или перфорације слузокоже.

Старије особе су у већем ризику од иритације овим лековима јер је већа вероватноћа да ће узимати ове лекове против болова за хронична стања. Особе са историјом пептичког улкуса и гастритиса такође су у ризику.

Савети за спречавање иритације желуца

Узимајте филм таблете, које могу смањити иритацију. Немојте пити алкохолна пића док узимате ове лекове. Узимајте лекове са храном или са пуном чашом млека или воде, што може смањити иритацију.

Затвор

Разни лекови могу изазвати затвор. То се дешава зато што ови лекови утичу на нервну и мишићну активност у дебелом цреву, што доводи до спорог и отежаног пражњења столице. Лекови који могу изазвати затвор укључују следеће: антихипертензиви, антихолинергици, холестирамин, гвожђе, антациди који садрже углавном алуминијум, наркотици/лекови против болова.

Савети за спречавање затвора – једите уравнотежену исхрану, укључујући воће, поврће и интегралне житарице. Пијте пуно течности и редовно вежбајте. Такође, разговарајте са својим лекаром о узимању лаксатива или омекшивача столице.

Дијареја

Дијареју најчешће изазивају антибиотици, који утичу на бактерије које су нормално присутне у дебелом цреву. Ове промене у цревним бактеријама омогућавају прекомерни раст бактерије Clostridium difficile (C. difficile), што узрокује озбиљнију дијареју изазвану антибиотицима.

Присуство ове бактерије може изазвати колитис, што резултира веома ретким, воденастим столицама. Најчешћи антибиотици који изазивају ову врсту дијареје су пеницилин, укључујући ампицилин и амоксицилин, клиндамицин, цефалоспорини...

Колитис се обично лечи другим антибиотиком који делује на C. difficile. Одређени лекови такође могу променити покрете или садржај течности у дебелом цреву, а да притом не изазову колитис. Колхицин и антациди који садрже магнезијум могу изазвати дијареју. Разговарајте са својим лекаром ако дијареја траје неколико дана.

Савети за спречавање дијареје

Обично, спречавање дијареје подразумева избегавање хране за коју се зна да иритира желудац.

Лечење обично подразумева надокнаду изгубљене течности и може укључивати антибиотике када су узрок бактеријске инфекције.

Конзумирање хране богате лактозним бацилом, као што су јогурт, ацидофилно млеко/таблете или свежи сир, помаже у обнављању нормалних бактерија присутних у дебелом цреву.