Скривени узрок бола у леђима и коленима: Решење се можда крије у нашим ципелама

Бол у стопалима, коленима и куковима погађа милионе људи. Иако се ове тегобе могу чинити као неизбежан део живота, добра вест је да би обућа могла да буде узрок проблема, тврде др Кортни Конли и др Милица Мекдауел, ауторке бестселера Ходајте: Живот вам зависи од тога (Walk: Your Life Depends On It).

Ципеле би требало да буду обликоване као стопало, како наглашава др Конли. Звучи очигледно, али када погледамо у ципеле, схватамо да је предњи део већине ципела сужен, због чега су прсти збијени.

Спречавањем ширења прстију ради одржавања равнотеже, многа обућа онемогућава правилно активирање мишића стопала, што доприноси стањима као што су упала Ахилове тетиве и плантарни фасцитис (петни трн), напомиње др Мекдауел.

„Равнотежа нам је боља када су прсти раширени", додаје докторка. „Смањује се ризик од пада, а способност за покрет и кретање напред је побољшана."

Временом, неактивни мишићи стопала постају слаби и дисфункционални. Ово утиче на цело тело, од стопала нагоре, и често доприноси боловима у другим деловима тела.

Ципела која није обликована као стопало

То не значи да треба мање да ходамо; напротив. Обе ауторке верују да је ходање – са ефикасном техником – једна од најбољих ствари које можемо да учинимо како бисмо изградили снажан доњи део тела и изборимо се против бола. Зато би требало да се позабавимо правим узроком проблема, почевши од ципела.

„Ципеле су првобитно служиле за заштиту од временских услова и неравног терена", наводи др Конли. Али у средњем веку, мода је прекинула функционалност, а стилови са уским врхом, попут „пулена", постали су популарни у одређеним круговима.

„Једна студија је проучавала скелетне остатке људи и открила да су се баш у том периоду почели да јављају чукљеви на стопалима", истиче др Конли. „Упозоравани смо на то изнова и изнова, али још увек нисмо научили лекцију."

Модерна обућа не само да стеже наша стопала, већ и обавља већи део тешког посла уместо нас. Иако то може да звучи као добра ствар, временом може да има штетне последице.

Замка удобности: Како модерна обућа слаби мишиће

„Када бих отишла у продавницу обуће и пожалила се на бол у стопалу, вероватно би ми предложили ципелу са много јастучића и заобљеним ђоном који олакшава кретање", каже др Конли.

„У почетку би осећај био сјајан, али то чини ствари превише лаким и за то плаћамо цену. Стопало наставља да слаби, а разлог због којег сте првобитно дошли – бол у стопалу – не решава се. Само се маскира."

Исто важи и за бол у коленима, куковима и доњем делу леђа, додаје др Конли. Јастучаста обућа мења начин и брзину којом стопало удара о тло, што може да погорша дисфункционалне обрасце кретања. Плишани ђонови такође отежавају осећај тла под ногама, што може да угрози повратне информације телу и утиче на равнотежу.

„Компаније вам продају карактеристике, а те карактеристике постају све веће, мекше и јаче", наглашава др Мекдауел. „Али ако не проводите време боси или у обући која није превише технолошки напредна, ваша стопала не раде ништа. Мишићи у стопалима ће атрофирати и постати декондиционирани."

Како да тестирате снагу својих стопала

Постоји једноставан начин да сазнате да ли су ваша стопала слаба.

„Постоје одређене ствари које би људи требало да могу да ураде", каже др Конли. „Спретност прстију је једна од њих. Једноставно, да можете да подигнете палац одвојено од остала четири прста."

„Ако то не можете, имате слабу контролу стопала, што значи да не можете добро да одржавате равнотежу и имате мању стабилност", истиче докторка.

Ношење обуће која је обликована као стопало: најшира код прстију, а ужа код пете, за др Конли је обавезан савет пацијентима. Она такође препоручује минималан пад од пете до прстију и само онолико јастучића колико је потребно за дату активност.

„Ако имате слаба стопала и желите да пешачите на дуге стазе, можете себи помоћи ношењем ципеле која ће вам пружити подршку. Али требало би размислити и о томе да повремено носите 'мање напредне ципеле'. На тај начин, ваше стопало и скочни зглоб могу да раде мало више, имате прилику да оптеретите мишиће, кости и тетиве и почнете да решавате проблем, уместо да га маскирате."

Постепени повратак природном покрету

Ипак, не би требало одмах прећи са обичних ципела на минималистичку обућу. Потребно је време за прилагођавање, па је треба уводити постепено у недељну рутину.

„Морате заслужити право да носите минималистичку обућу цео дан", упозорава др Конли. „Ово је непријатна обућа за људе са слабим стопалима и проблемима са покретљивошћу, јер дозвољава стопалу да ради оно за шта је дизајнирано. Већина нас још нема капацитет за то, па морамо постепено да градимо снагу."

Добар почетак је да одете на травнату површину и ходате боси пет минута. Након што то урадите неколико пута и осетите се пријатно, можете продужити на десет или петнаест минута. Др Конли каже да ово звучи контраинтуитивно за људе са болом у коленима, куковима или леђима, али може помоћи у обнављању снаге и покретљивости стопала, ублажавајући нелагодност.

Бол у доњем делу леђа је један од водећих узрока смањене функционалности широм света, а стручњаци се слажу да је кретање кључно. Уместо мировања, савремени приступ подстиче пацијенте да остану активни. Ово није брзо решење, али решава суштинске проблеме: недостатак покретљивости, снаге и лоше навике.

Потпуно мировање помаже у јако ретким случајевима. Што се више крећемо, више можемо да обновимо опсег покрета у зглобовима и снагу у телу.

Зато др Конли описује ходање као „лако доступан, недовољно искоришћен третман који многи од нас не користе". Тело јача померањем терета (нас самих), а ходање је и даље активност ниског интензитета, што га чини безбедним за већину људи.