Шта заправо гутамо када узимамо пробиотике: Између маркетиншких обећања и биологије преживљавања

Уобичајена доза од 25 милијарди бактерија у једној капсули представља оптерећење око 20 пута веће од количине коју човек унесе храном током дана, али желудачна киселина уништава већину тих организама пре доласка у дебело црево.

Иако су микроорганизми попут Lactobacillus и Bifidobacterium генерално безбедни, стручњаци упозоравају да висок број бактерија може представљати ризик за особе са озбиљно нарушеним имуним системом.

Пошто се пробиотици често класификују као храна, произвођачи користе опште здравствене тврдње без обавезе пружања ригорозних клиничких доказа о ефикасности, а истраживања показују да преживели микроби остају у тракту само неколико дана.

Анализе истичу питање оправданости високих цена пробиотика у поређењу са природним изворима, с обзиром на ограничења у проласку кроз желудац, преноси Science Alert.

У зависности од тржишта, на полицама апотека нуде се пробиотици са две милијарде, десет, па и 25 милијарди бактерија по капсули.

Сваки произвођач на декларацији наводи своје различите комбинације бактерија, неке садрже и до 15 различитих врста, али увек су укључивале неколико верзија лактобацила и бифидобактерија. Обе су типични становници наших црева, и познато је да чине око 12% наших уобичајених цревних бактерија.

Иначе, уобичајено је да конзумирамо доста бактерија кроз свакодневну исхрану. Чак и са свеже опраном или куваном храном, сваког дана конзумирамо око 1,3 милијарде бактерија дневно.

Прогутати пробиотску капсулу која садржи 25 милијарди је 20 пута већи број бактерија од оног на који је наше тело навикнуто што је огромно микробно оптерећење. Чак и „пријатељске“ пробиотске бактерије могу изазвати озбиљну инфекцију ако доспеју на погрешно место, као што је крвоток.

Истина је да већина људи може добро да се носи са овим огромним микробним оптерећењем због нашег урођеног система одбране црева. Али пробиотике треба да избегавају особе са слабим имунолошким системом, које могу бити мање способне да задрже ове бактерије и имају већи ризик од њиховог ширења и изазивања инфекције, преноси портал Science Alert.

„Квалификована здравствена тврдња"

Разлог зашто се од свих милиона бактерија доступних у свету, пробиотски брендови увек фокусирају на потпуно исте микробе је тај што су то све бактерије за које се зна да су безбедне, или се користе у прехрамбеној индустрији још од 1958. године.

Ако је микроб званично означен као „општепризнат као безбедан“, онда произвођач не мора да спроводи даља истраживања. А ако се произвођач држи општих тврдњи о ефикасности – онога што је познато као „квалификована здравствена тврдња“, не мора чак ни да доказује да делује.

Иако пробиотици могу помоћи у специфичним ситуацијама попут дијареје изазване антибиотицима, докази за многе друге здравствене тврдње су слаби. Уместо скупих капсула, за већину људи је корисније улагати у исхрану богату влакнима, с обзиром на то да већина унетих бактерија не преживљава пролазак кроз желудац.

Ови подаци су засновани на анализама комерцијалних производа, клиничким извештајима о безбедности и прегледима литературе који указују на ограничене ефекте пробиотика код здравих особа, о чему је, у часопису The Conversation, објављен научни рад.