Хантавирус на крузеру однео три живота – шта је „мишја грозница“ и да ли постоји опасност за Србију

Гостујући у Јутарњем програму, др Владан Шапоњић наводи да се преко канала Светске здравствене организације прате све информације у вези са случајевима на броду.

„До сад је оболело шест особа, три су нажалост преминуле. У току су клиничка, епидемиолошка и лабораторијска испитивања на самом броду и очекујемо да, кад се она заврше, добијемо много више информација о томе“, каже др Шапоњић.

Два различита облика болести

Доктор објашњава да хантавирус није један вирус, већ велика група од око 40 вируса који изазивају различите облике обољења широм света.

„У Азији и Европи ради се о такозваној мишјој грозници или хеморагијској грозници са бубрежним синдромом, који се јавља и у нашој земљи и региону. У Јужној и Северној Америци се углавном испољава као хантавирусни плућни или пулмонални синдром, што се и догодило код људи на овом крузеру“, истиче др Шапоњић.

Плућни синдром има много тежу клиничку слику и високу стопу смртности, која се креће између 30 и 50 одсто. Болест у почетку личи на грип, али брзо прелази у тешку упалу плућа која често има фаталан исход.

Како се вирус преноси

Најчешћи начин преноса хантавируса је преко излучевина заражених глодара. До инфекције долази удисањем прашине контаминиране урином или изметом, као и конзумирањем загађене хране и воде.

Ипак, случајеви на крузеру указују и на могућност међуљудског преноса, који је веома редак.

„Ретки су случајеви преноса са човека на човека. То се дешава искључиво код вируса који су присутни на територији Јужне и Северне Америке. У овој ситуацији на крузеру, по свој прилици, радило се о бар два или три случаја преноса са човека на човека. Један од оболелих је бродски лекар, а други туристички водич, који су вероватно пружили помоћ првим оболелим“, објаснио је доктор.

„Мишја грозница“ у Србији

Говорећи о ситуацији у Србији, др Шапоњић је навео да се код нас јавља блажи облик болести, познат као мишја грозница, који пре свега погађа бубреге.

„Смртност је значајно нижа и износи од пет до 10 одсто“, наводи доктор.

Број оболелих варира из године у годину, у зависности од активности глодара. Прошле године у Србији су забележена два случаја, док је претходне године регистровано 11 оболелих и један смртни исход.

Нема опасности за грађане Србије

На питање да ли постоји опасност да се зараза са крузера прошири и ван брода, Шапоњић је поручио да разлога за забринутост нема.

„Тренутно ризик од ове ситуације апсолутно не постоји, нарочито не за нашу земљу и грађане. Предузимају се мере и путници морају да сачекају да се заврше сва испитивања да би са сигурношћу могли да буду пуштени“, закључује др Владан Шапоњић.

Пошто не постоји лиценцирана вакцина против хантавируса, лекари саветују опрез приликом боравка у природи и чишћења објеката у којима се дуго није боравило. Препоручује се влажно чишћење како би се избегло подизање прашине која може бити контаминирана вирусом.