Шта се то дешава током ноћи – па нам прекида сан

Буђење „у дубокој ноћи" једно је од најчешћих искустава када је сан у питању. Иако многи то доживљавају као знак проблема, наука показује да је у већини случајева реч о природном делу циклуса спавања.

Према речима Талар Моктаријан, асистенткиње на катедри за ментално здравље на Универзитету Ворвик, наш сан није подједнаког квалитета током ноћи. „Људи често мисле да треба да спавају непрекидно, али у стварности се сан одвија у циклусима који се мењају“, рекла је Моктаријан.

Током прве половине ноћи доминира дубок сан, док се у каснијим сатима све више јављају лакше фазе сна. Управо у тим фазама организам је подложнији буђењу, па није необично што се многи људи буде управо у раним јутарњим сатима.

Поред тога, значајну улогу имају и хормони. Ниво мелатонина, који подстиче сан, током ноћи достиже врхунац и затим почиње да опада.

Истовремено, кортизол – хормон који припрема тело за буђење, почиње да расте. Овај хормонски „прелаз“ додатно повећава вероватноћу да се особа пробуди.

Стрес и ноћне мисли

Још један важан фактор јесте начин на који мозак функционише у тим сатима. У току ноћи, када нема спољашњих дистракција, мисли постају интензивније и често негативније.

„У раним јутарњим сатима људи су склонији да се фокусирају на бриге и проблеме, јер нема других стимулуса који би им одвукли пажњу“, каже саговорница портала Science Alert.

То значи да кратко, природно буђење може лако да се претвори у дуже лежање у будном стању, праћено размишљањем о стресним ситуацијама, послу или личним односима. Управо та комбинација биолошких и психолошких фактора често доводи до осећаја да је буђење у 3 ујутру „проблем“, иако је само по себи нормално.

Поред хормонских промена, у том периоду ноћи долази и до благог пораста телесне температуре, као и смањења такозваног „притиска (потребе) за спавањем“, јер је део сна већ остварен. Све то доприноси лакшем буђењу.

Ипак, стручњаци наглашавају да само буђење није разлог за забринутост. Већина људи се више пута пробуди током ноћи, али се тога не сећа јер брзо поново заспи.

Проблем настаје тек ако се буђења понављају често и ако особа не може да се врати у сан, што може довести до умора и пада концентрације током дана.

Закључак научника је да је буђење у раним јутарњим сатима резултат природне комбинације циклуса сна, хормонских промена и менталних процеса – а не нужно знак поремећаја.