Кад „очи једу“ више од стомака – како да не упаднемо у калоријски шок за празничном трпезом

Празнична трпеза након Васкршњег поста обилује намирницама које су, како истиче нутриционисткиња Бранка Мирковић, у основи здраве и пожељне у исхрани – јаја, месо, млечни производи и салате. Ипак, проблем не лежи у врсти хране, већ у количини и навици да се током празника претерује.

„Наша празнична трпеза је заиста доказ да права храна која се сада промовише у свету јесте то што ћемо ми сутра јести. Значи јаја, млечни производи, месо, салате... То је ритуал, то је наша традиција, али ми претерујемо, ми и традиционално претерујемо када једемо“, указује Мирковићева.

Према њеним речима, умереност је кључна – чак и када су у питању намирнице које се сматрају здравим. „Два јаја је довољно. Можемо до четири, зависи колико неко има година“, наводи, додајући да су јаја данас научно призната као важан део исхране.

„Јаја су апсолутно призната као нешто што је корисно. Треба да знамо да су била протерана, међутим научници су доказали да су нужна у исхрани, ако хоћемо бити здрави, да имамо фокус, концентрацију и тако даље“, истиче гошћа Јутарњег програма.

Јаја треба јести барена или на око, али да жуманце буде ровито, јер се тако једино „пробија баријера и иду до мозга“.

Калоријски и масни шок – најчешће последице

Нагли прелазак са посне на мрсну храну може да представља велики стрес за организам. Мирковићева упозорава да се током празника често уноси прекомерна количина калорија, масти и соли.

„Када саберемо шта све поједемо, то буде јако много калорија, значи прво калоријски шок, па онда масни шок, па онда једемо слано, јер волимо суво месо, па јаја.“

Посебан проблем, како каже, јавља се код људи који већ имају здравствене тегобе, јер таква комбинација намирница додатно оптерећује организам. Иако су природне масти корисне, претерано уношење може изазвати проблеме са варењем.

„Те масноће су корисне, али претеривање не ваља. Ми треба да будемо јако одговорни, пре свега према себи и свом здрављу, да не оптеретимо организам“, наглашава нутриционисткиња.

Напомиње да организам након поста често нема довољно ензима да одмах свари већу количину хране. „Значи, није врста хране проблем. Напротив, тако треба да једемо, то је наша традиција“, објашњава.

Уколико се јаве болови у стомаку који трају дуже од сат и по, савет је да се потражи лекарска помоћ.

Умерен избор намирница – не све у једном оброку

Након периода поста, препорука је да се исхрана постепено уводи и да се не комбинује превише различитих јела у једном оброку.

„За доручак јаја и сланина, али да не поједемо пет јаја, него да поједемо два, може мало млечних производа, природних. Значи, враћамо се на кајмак, сир“, наводи Мирковићева.

Посебно упозорава на навику да се „проба по мало од свега“, што доводи до уноса већих количина хране него што је потребно.

„Треба да бирамо – или ћемо неку јаку чорбу, или сарму од зеља, или месо. Не можемо све у исти оброк, јер много унесемо“, истиче гошћа Јутарњег програма.

Објашњава да разноврсност укуса подстиче апетит, па човек не осећа ситост на време. „Кад имате један укус, једете и осетите ситост. А кад пробамо мало од свега, никад није ситост укуса, пазите, не хране“, додаје.

Шта урадити ако дође до преједања

Иако се умереност препоручује, Мирковићева признаје да ће многи ипак претерати. У тим ситуацијама саветује једноставне мере које могу помоћи организму да се избори са оптерећењем.

„Лимунада. Она кад уђе – јер је ово све кисело, много протеина – она је базна у организму“, објашњава.

Поред тога, напомиње да постоје ензимски препарати који могу помоћи варење, као и да је важно надокнадити изгубљене минерале.

„Организам да би сварио ту храну, он јако много троши своје сопствене енергије и блокира то у тежину. А ако једете мање, онда ћете скинути килограме, јер кад му треба резерва, он је узима из масноћа.“

Правилна исхрана и осећај ситости

Мирковићева указује да преједање није увек последица емоција, већ често знак да организам не добија довољно квалитетних нутријената.

„Кад уносите процесуирану храну, ви унесете много калорија, али организам је гладан нутријената.“ Додаје да права, природна храна обезбеђује дужи осећај ситости. „Ако једете праву храну, бићете пресити, нећете бити гладни пет до шест сати.“

С друге стране, индустријски производи доводе до брзог повратка глади. „Кад једете пециво, ви сте гладни за сат и по, колико год калорија унесете“, каже Мирковићева.

Закључује да је кључ у избору намирница и умерености, а не у рестрикцијама. „Не можемо лечити физиолошко-биолошке процесе саветима. Просто није адекватно“, поручује нутриционисткиња Бранка Мирковић, на крају гостовања у Јутарњем програму.