Изгубљене године здравог живота – да ли ће нас пластика разболети до 2040. године

Истраживање које је објављено у часопису Lancet Planetary Health, издвојило је негативне последице које утичу на наше здравље.На сваку од фаза нашег животног циклуса утиче загађење пластиком: од вађења фосилних горива и производње материјала до њиховог одлагања у животну околину.

Као последица ових загађења јављају се респираторне болести, рак, алергије...низ различитих оболења.

Тим истртаживача лондонског универзитета LSHTM, као и Универзитет у Тулузу, користио је моделирање како би упоредио неколико различитих сценарија производње, потрошње и контроле пластичног отпада  у периоду од 2016.до 2040. године.

Истраживања научника упућују нас на чињеницу да би се негативни здравствени учинци од пластике могли удвостручити.

Загађење ваздуха и све мања доступност изворима воде

Истраживачи напомињу да је ово једна од првих студија која се бави анализом броја „изгубљених“ година здравог живота, због загађења пластике у свету. Ако се нешто не промени последице по здравље могле би да се повећају до 2040. године.

Ауторка студије Меган Динеј истакла је да се кривица често пребацује на појединачне потрошаче пластике, али сви имамо важну улогу у смањењу коришћења пластике, како би се проблем загађења свео на минимум. Анализа показује да је потребна законска промена када је коришћење пластике у питању.

Пластика озбиљно угрожава здравље људи и екосистеме, а ризици се често потцењују.Највећи проблем су микро и нанопластика, као и хемикалије попут фталата, бисфенола и ПФАС једињења.

По садашњем темпу производња пластике до 2040. године могла би да се утростручи и да премаши милијарду тона годишње.

Светски фонд за дивље животиње упозорио је да сламке и други пластични отпад представљају ризик за животиње ако се не одложе на одговарајући начин, јер их многе морске животиње погрешно сматрају храном.