Рак грлића материце – смањена стопа смртности, вакцинација и даље на недовољном нивоу

Према подацима удружења пацијената, сваке године око 1.500 жена оболи, а више од 700 изгуби битку са раком грлића материце. Према подацима „Батута" 440. О томе шта је то што сви заједно можемо да урадимо, за РТС је говорила професорка Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље „Батут“.

Од овог малигнитета не мора ни једна једина жена да премине.

„Наравно. Сви заједно треба да дамо допринос да се све оно што представља стратегије за борбу против малигних болести које се могу спречити буду у примени. То су, пре свега, превентивни прегледи, редовни скрининг прегледи и ХПВ имунизација, ако говоримо о карциному грлића материце и могућностима спречавања настанка овог карцинома.

Папаниколау тест на три године

Према подацима регистра за рак у последњој години, укупно 1.133 жене оболе годишње од ове болести, а 440 на жалост изгуби живот. Ако погледамо податке од 2012. када је држава увела организовани програм скрининга рака грлића материце применом папа теста, односно цитолошког прегледа, дошло је до смањења смртности за 12 процената. И то је заиста једна добра, не само вест него чињеница", рекла је професорка Јовановић.

Додала је да је Србија земља која на примарном нивоу здравствене заштите има гинекологе, што је велика предност када говоримо о могућности жена да се прегледају и да обаве превентивне прегледе, који би требало да буду једном годишње.

Циљ је да скрининг буде уведен у свим домовима здравља, односно да што буде већи обухват жена, више од 50 одсто. Према подацима Светске здравствене организације јако је важно да се 90 одсто циљне популације, а то су жене од 25 до 64 године, позову на ову врсту прегледа и да се прегледају.

„Период је од три године. Дакле један циклус скрининга траје три године када је у питању цитолошки преглед, односно Папаниколау преглед, и у периоду од три године потребно је укупну циљну популацију позвати на ту врсту прегледа. Међутим, уколико позив не стигне, јако је важно да свака жена, ако се налази у овој животној доби и није у последње три године обавила преглед, да дође у дом здравља и код свог гинеколога обави ову врсту прегледа“, истакла је гошћа Дневника.

Имунизација против хуманих папилома вируса кључна

У прошлој години, на територији наше земље 50 домова здравља било је укључено у организовани скрининг, а сада ће се, како каже Јовановићева, сви домови здравља укључити у организовани скрининг, и додаје да ће у оним установама где то не буде било потпуно остварљиво, и даље бити доступан опортуни скрининг.

И током ове недеље у многим домовима здравља организовани су прегледи и ХПВ тестирање. Имунизација против хуманих папилома вируса је од велике важности. Вакцина је бесплатна за децу и младе од 9 до 19 година. У више од 90 одсто случајева разлог настанка промена на грлићу материце јесте континуирана, трајна инфекција високоризичним хуманим папилома вирусима.

„Нешто више од 50 хиљада деце је вакцинисано, узраст за вакцинацију је од 9 до 19 година у овом тренутку и обично се у седмим разредима даје, почиње са вакцинацијом. Деца до 14 година примају три дозе вакцине... од 15 година па до 19 и старији... примају две дозе претходна, млађа генерација, а старији од 15 година три дозе вакцине. Значи по моделу нула, два месеца, шест месеци. Наш циљ је да вакцинацијом и редовним прегледима онемогућимо да се високоризични хумани папилома вируси и даље шире у популацији јер се веома често асимптоматски они налазе ту и управо ако се открије да постоји оваква врста инфекције, она је свакако разлог да се оде код гинеколога, да се уради колпоскопија и да се једноставно заустави могућност да дуготрајно дејство ових високоризичних вируса“, објаснила је директорка „Батута“.

Док је код нас осам до девет процената вакцинисане деце и младих, земље које су увеле такође ову имунизацију имају много већи проценат и обухват, у Шведској је то 95 одсто. Вакцинација доводи до искорењивања и ове и неких других и малигних и бенигних промена које изазивају ХПВ вируси.

„Наш циљ је да тај обухват буде далеко већи јер ћемо тиме сачувати и младе генерације и спречити да се ове врсте високоризичних типова хуманог папилома вируса искорене из заједнице“, закључила је проф. Верица Јовановић.