Видљиво и из свемира: Зашто Шпанија има највећу концентрацију пластеника на свету

Европска башта поврћа налази се у Андалузији, на југу Шпаније. Толико је огромна да се може видети чак и из свемира: ако отворите Gугл мапе и погледате западно од Алмерије, видећете белу мрљу која изгледа као глечер, али када зумирате, схватићете да је то највећа концентрација пластеника на свету.

Више од 30.000 хектара земље је прекривено пластиком, геометријским лавиринтом пет пута већим од Менхетна, где се сваке године произведе 3,5 милиона тона поврћа – од парадајза до краставаца, паприка до тиквица, патлиџана до диња – довољно да се прехрани пола милијарде људи и генерише промет већи од три милијарде евра.

„Зовемо га 'море пластике'; то је највећи споменик на планети посвећен производњи хране“, каже Гвадалупе Лопез Дијаз, директорка пројекта експерименталног центра Fundación Tecnova. „Али то је такође место посвећено иновацијама и развоју, елементима који гарантују компанијама контролу и, пре свега, поврће 12 месеци годишње", додаје.

„Данас је у току одржива технолошка револуција, трансформација усмерена на производњу здраве, висококвалитетне хране уз употребу мање воде и енергије, уз остајање отпорним на утицаје климатских промена. На крају крајева, иновативни и предузетнички дух наших пољопривредника већ је неколико пута трансформисао ову земљу", додаје Лопезова.

Ово економско чудо настало је1963. године, на сушном и сунчаном полуострву званом Кампо де Далијас – где је регион тада забележио неке од најнижих стопа економског раста у целој Европи и изузетно тешке услове за хортикултуру – када су пољопривредници тврдоглаво почели да штите усеве од ветра старовремским основним типовима пластеника.

Убрзо су схватили да пластеници такође могу да дифузују светлост, задржавају топлоту и чувају влажност, и тако контролишу микроклиму. Ово – заједно са кап по кап наводњавањем, природним сузбијањем штеточина и генетским истраживањима – омогућило је повећање броја жетви, чак и зими.

Округ пластеника, лабораторија и школа

Море пластике је тако постало прави интензивни пољопривредни округ, где се, поред пластеника, налазе расадници, хемијске лабораторије, стручне школе и истраживачки центри (као што је Fundación Tecnova, где се проучавају ефикасније пластике и усеви прилагођени клими), као и компаније за паковање и дистрибутивне задруге. Производи се извозе свуда, посебно у земље северне Европе.

„Море пластике постало је глобални стандард за ефикасну, безбедну и одговорну производњу хране", рекла је техничарка Патриција Балдан која ради дуж западне обале Камп де Далијаса у постројењу за десалинизацију у Алмерији.

„Данас, док се планета суочава са двоструким изазовом исхране растуће популације и заштите природних ресурса, Алмерија представља живу лабораторију. Производи свежу, здраву храну током целе године уз строге еколошке стандарде, напредну технологију и минималну потрошњу воде. Наше постројење за десалинизацију, на пример, једно је од највећих у Европи и ради од 2015. године: сваког дана црпи морску воду и десалинизује више од 120 кубних километара воде, што је еквивалент два олимпијска базена на сат", додала је Балданова.

Каква ће бити будућност мора пластике

Могући одговор може се пронаћи унутар зидова школе Escuela Agraria de Vícar, основане 1972. године на ободу села Ла Гангоса. Овде 480 ученика из различитих делова Андалузије проучава најновије пољопривредне технике и припрема се за улазак у свет рада који ће „у наредних 20 година“, каже директор школе Франсиско Валверде, „ и који ће довести до пољопривреде покретане примењеном вештачком интелигенцијом и напредним сензорима, ојачане биокомпозитима, користећи отпорне сорте усева и начин размишљања оријентисан ка циркуларној економији“.

„Наше ученике учимо и теорији и пракси, узгајајући и пласирајући производе на парцели од два хектара поред школе. Циљ нам је да пренесемо нове технологије које ће у будућности не само осигурати одрживост и безбедност хране, већ ће и ојачати улогу Алмерије као глобалног референтног показатеља за иновативни раст у комбинацији са друштвеним развојем", објаснио је директор школе.

Радници из Африке

Проблеми које ствара таква интензивна пољопривреда не могу се порећи. Главни проблеми су повезани са људском експлоатацијом. У мору пластике, радну снагу чини више од 70.000 страних радника, углавном из Марока и подсахарске Африке.

Иако многи живе у пристојним и достојанственим условима, често у чистим градовима са комплетним услугама, многи су често недовољно плаћени, а неки живе у несигурним условима, у сеоским кућама поред или међу пластеницима.

Упркос томе што се значајан проценат коришћене пластике правилно рециклира (85% према неким изворима), и даље постоје критичне ситуације које укључују илегално одлагање и напуштени отпад.

Одрживи развој мора постати конкретан циљ и не може се помирити са људском експлоатацијом, преноси Гардијан.