Српска кардиохирургија улази у нову еру – робот први пут у операционој сали Института Дедиње

Екипа РТС је била у сали где ће у 11 часова почети историјски здравствени подухват, и још један искорак Института за кардиоваскуларне болести Дедиње. Биће оперисан седамдесетседмогодишњи пацијент.

Директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, проф. др Милован Бојић истиче да је изузетно срећан што је коначно и српска кардиоваскуларна медицина, дочекала овај тренутак.

„Природно је да робот буде на Институту Дедиње, установи која је лидер у кардиохирургији у европским и светским размерама. Ми већ сада планирамо да у реконструисаном Дедињу 1 имамо посебну салу за роботско асистирану хирургију, Имамо и професора Сувалског, Пољака који ће данас надгледати двојицу наших колега који ће извести операцију, али и да се договарамо за даљи рад и унапређење ове хирургије. Невероватно којом брзином се све креће када је техника у питању. Професор Сувалски је причао да је био у Варшави, а пацијент у Модени и да ништа није каснило. Ми желимо да овај бенефит осете и наши пацијенти. Пре свега, кажу, мањи рез, мање крварење, мање инфекције, мањи бол, брже излажење из болнице, а све је то допринос некој стратегији нашој да идемо кратшем задржавању пацијената једнодневној, дводневној кардиохирургији, што је тренд у свету“, истиче наводи проф. Бојић

Ток операције ће моћи да се прати у амфитеатру уз стручни коментар из сале. Операцију ће водити проф. др Слободан Мићовић, начелник Кардиохирургије у Институту Дедиње који је за гледаоце Дневника РТС-а објаснио како робот функционише.

Робот има четири „руке“ на које се монтирају танки инструменти. Они се уводе у пацијента кроз четири отвора величине мање од центиметра. Затим се прави још један већи отвор од два центиметра кроз који се оперише.

„Хирург има потпуну контролу преко конзоле и сваки покрет је строго контролисан што омогућава апсолутно безбедан и сигуран рад. Бенефит за пацијента је операција без бола, моћи ћемо да будимо пацијента већ на столу, да већ први дан пацијент може да пређе на оделење полуинтензивне неге. Неће морати да узима много лекова за болове, биће смањена могућност стварања компликација и крварења на минимум“, објашњава проф. Мићовић.

Ова врста роботски асистираних операција за сада је намењена за пацијенте који су за хируршку реваскуларизацију миокарда, али убрзо ће се примењивати и код пацијената са валвуларним манама. За пун дијапазон операција биће потребно још годину дана.

Уз професора Мићовић у операционој сали ће бити и асистент др Мирослав Миличић и др Богдан Вукиљевић. Иначе Институт је већ оформио три тима који ће се специјализовати за одређене процедуре и који ће се искључиво бавити роботски асистираним операцијама.