Мозак шаље упозорења која многи превиде: Како почиње борба са деменцијом

Најчешће почиње губитком памћења, посебно скоријих догађаја и јасног сећања догађаја из прошлости. Затим крећу проблеми са логичким размишљањем, доношењем одлука, тешкоће да се пронађе права реч.

Касније особе са деменцијом оду од куће, али не умеју да се врате. Креће отежано обављање свакодневних активности, проблеми са новцем, плаћањем рачуна или обављањем неких обичајних послова, као на пример кување ручка, одлазак у куповину, спремање куће.

Ови симптоми одговарају клиничкој слици најчешће деменције, Алцхајмерове болести, на коју отпада 60 до 70 процената пацијената са деменцијом, а како напомиње проф. др Бранко Ђуровић, треба имати у виду да су то само они пацијенти који се воде у медицинској документацији, али да је број знатно већи.

„Сем Алцхајмерове деменције имамо и друге врсте деменција које не почињу одмах са процесом заборављања, прво краткорочног, а онда у даљем току губитка дугорочне меморије. Постоји и фронтотемпорална деменција, која је у јавности је везана за глумца Бруса Вилиса, која не почиње процесом заборављања, већ проблемима са говорном комуникацијом, како је објавила његова супруга 2022. године”, напомиње професор.

У случају фронтотемпоралне деменције, комплетна клиничка слика се јавља тек у каснијем животном добу.

Први знаци деменције

Када је у питању сам процес заборављања, ако се сетимо нечега што смо заборавили унутар 24 сата, стручњаци који се баве том проблематиком, кажу да није проблем, али ако не можемо да се сетимо и после 24 сата, онда је могуће да такви пацијенти буду у проблему, истиче гост Јутарњег програма.

Професор Ђуровић објашњава да сви ови процеси развоја деменције су везани за две мале мождане творевине – хипокампус и амигдалу.

„Оне се налазе у дубини слепоочног режња. Хипокампус је центар за краткорочну меморију, центар за просторну оријентацију и за контролу ефеката хроничног стреса. Друга, амигдала, налази се одмах уз хипокампус и она представља центар за емоцију“, објашњава професор.

„Кад најбоље памтимо? Па, кад се десе неки догађаји који имају велику емотивну обојеност. Значи, прво реагује амигдала, која потом трансферише тај емотивни набој на хипокампус. Хипокампус практично даље трансферише ту краткорочну меморију у одређене центре за дугорочну меморију.“

Сама деменција је велика група неуродегенеративних обољења мозга где долази до губитка неурона, нервних ћелија и потпорних ћелија – микроглија. Сваког дана свако од нас нормално губи око 85.000 неурона. Сваког дан у нашем мозгу, баш у хипокампусу створи се отприлике око 1.400 неурона.

Шта потпомаже стварање нових неурона и нових релација између нервних ћелија унутар хипокампуса?

– Физичка активност.
– Ментална активност – учење нових вештина и стицање нових знања.

„Многи се хвале да редовно решавају укрштенице. То јесте добро, али то је рутинска процедура. Мозак, односно хипокампус један и други, тражи ново знање, не оно што представља дневну рутину и што се понавља из дана у дан“, наглашава др Ђуровић.

Потребно је истовремено бити физички и ментално активан и одржавати социјалне контакте како би смо створили нуву мрежу наурона.

Превенција и успоравање деменције

Превенција, успоравање, евентуалне појаве одређене врсте деменција, у каснијој животној доби, почиње од најмлађих ногу, истиче професор.

„Почиње од здравог начина исхране, од дневне рутине у виду физичке активности, од доброг и квалитетног сна, ноћног сна, посебно најдубље, РЕМ фазе уочи буђења. Неко ко се буди између пола четири до пола шест, има велики ризик да изгуби ту најквалитетнију фазу ноћног спавања“, објашњава др Ђуровић.

Најчешћи облик деменције је Алцхајмерова, а на другом месту је васкуларна деменција која је последица неодржавања кардиоваскуларног здравља – хипертензија, повећана количина масноће у крви, повећана концентрација шећера итд.

„Последњих година развијају се, односно дозирају се одређени биомаркери у крви који нам дају предикцију да такви пацијенти који имају повећану концентрацију тих одређених супстанци у крви, могу за 10-15 година да добију деменцију. Тако да, та превентивна активност треба да се концентрише код њих.“

Поента је, наглашава проф. др Бранко Ђуровић на крају гостовања у Јутарњем програму, да свако од нас уради оно што може и придржава се основна три стуба превентивне медицине који смањују вероватноћу појаве одређене врсте деменције.