Елиминационе дијете – избацивање неких намирница може да покрене нове алергије

Али истраживања показују да уклањање намирница из исхране може суптилно променити начин на који имуни систем реагује када их поново поједете. Код неких људи, нарочито оних са стањима попут екцема или претходним алергијама на храну, тај губитак толеранције може покренути опасне реакције, чак и животно угрожавајућу анафилаксију, приликом поновног уноса хране.

Овај ризик се често занемарује у растућој популарности елиминационих дијета, а многи људи данас више него икад избацују намирнице из свог јеловника. Неки то чине да би контролисали целијакију или синдром иритабилног колона, други да би смањили надимање, умор или бол у зглобовима.

Трендови на друштвеним мрежама, попут #cleaneating, додатно су појачали привлачност. До 2024. године, више од половине Американаца изјавило је да прати одређену дијету или образац исхране, у поређењу са само 38 одсто 2019. године.

Међутим, за имуни систем редовно излагање протеинима из хране помаже у одржавању стања толеранције, које може бити нарушено када намирнице предуго нестају са тањира. Разумевање како и зашто се та промена дешава кључно је за разликовање ситуација у којима елиминациона дијета помаже и оних у којима може донети ризик.

Наука о оралној толеранцији и алергијама на храну

„Црева имају незахвалан задатак. Она морају да препознају и реагују на константан талас стимулуса из околине који могу бити и опасни и корисни“, каже Брајан Викери, шеф одељења за алергију и имунологију и директор програма за алергију на храну у Дечјој болници Емори у Атланти.

Гастроинтестинални тракт, који садржи више имуних лимфоцита него било који други део тела, сусреће се сваке године са билионима микроорганизама и више од 30 килограма протеина из хране. Ипак, успева да се одбрани од штетних нападача, а да игнорише безопасну храну и „пријатељске“ бактерије.

Ова равнотежа се заснива на оралној толеранцији, процесу у којем се имуни одговори на унете протеине из хране активно потискују, чиме се спречавају штетне реакције као што су алергије на храну. Иако механизми нису у потпуности разјашњени, најновија истраживања указују да почиње са специјализованим ћелијама које у цревима хватају антигене из хране и дају сигнал оближњим Т-ћелијама да се „повуку“. Овај сигнал доводи до стварања регулаторних Т-ћелија специфичних за антиген, које смирују имуни одговор на протеине из хране.

„Црева су важна у почетном успостављању толеранције. Ако већ нисте алергични, рано увођење хране може помоћи у развоју толеранције и заштити беба од развоја алергије“, каже Мајкл Пистинер, директор програма за едукацију и превенцију алергија на храну у Дечјој болници МасЏенерал.

Та заштита се не завршава у детињству. Редовно и континуирано уношење намирница помаже да се орална толеранција одржи током целог живота. Недавна истраживања код пацијената који су лечени оралном имунотерапијом, где се постепено повећава доза проблематичне намирнице, показују да је сталан унос често неопходан да би се одржала десензибилизација.

Супротно томе, постоје докази да елиминационе дијете код неких могу нарушити оралну толеранцију и подстаћи развој алергија.

Када елиминационе дијете повећавају ризик од алергија

За родитеље деце са екцемом често је природно да посумњају како одређена храна погоршава стање. Многи се одлучују за елиминациону дијету у потрази за „кривцем“. Али истраживања су открила скривен ризик. Професорка Ен Мари Синг, начелница одељења за алергију, имунологију и реуматологију на Универзитету Висконсин-Медисон, са колегама је проучавала скоро 300 деце са екцемом која су била на елиминационим дијетама.

„Открили смо да када уклоните храну из исхране, при поновном увођењу постоји значајно већи ризик од алергијских реакција, укључујући потенцијално тешке, тренутне реакције“, каже Синг.

Резултати су били упечатљиви: скоро једно од петоро деце (19 одсто) развило је нове алергијске реакције одмах након поновног уноса намирнице, иако раније нису имали историју таквих одговора. Већина реакција била је блага, али забрињавајуће је да је 30 одсто било тешко, класификовано као анафилаксија.

Опасност није ограничена само на децу. У другом истраживању, које је обухватило 30 одраслих који су развили алергије на храну коју су раније толерисали, 70 одсто је претходно било на елиминационим дијетама. Половина је доживела анафилаксију, а огромна већина (80 одсто) већ је имала неке алергијске проблеме као што су алергије из околине, астма или екцем. Код људи без претходне историје алергија ризик је много мањи.

Шта треба знати пре почетка елиминационе дијете

Ако размишљате о елиминационој дијети, стручњаци кажу да најбезбеднији приступ зависи од вашег ризика. Ако сте у групи повећаног ризика (деца или особе са постојећим алергијским стањима), обавезно се консултујте са здравственим радником пре почетка.

„Што сте алергичнији, елиминациона дијета може бити већи проблем“, каже Синг, док Пистинер додаје: „Код беба са екцемом елиминационе дијете могу бити штетне, посебно у овом веома важном периоду раног увођења хране.“ Стручњаци такође препоручују да деца која су на елиминационим дијетама буду под блиским медицинским надзором како би се обезбедила адекватна исхрана и здрав раст.

И трајање је важно. Краћа елиминациона фаза оставља мање времена да се орална толеранција наруши. Синг истиче да „две до четири недеље елиминације треба да буду довољне да се види разлика, а истовремено кратке да не изазову ризик од алергијске реакције када храну поново уведете.“

„У неким случајевима, потпуно избацивање намирнице није неопходно. Ако су симптоми благи, задржавање малих, подношљивих количина у исхрани може помоћи у одржавању оралне толеранције, а да се ипак ублажи нелагодност“, додаје Синг.