Светски стручњаци у Београду: Како до бољег лечења кардиоваскуларних болести

У Београду, на два међународна симпозијума окупило се 17 страних предавача из 11 држава.

„Болести валвула, срчаних залистака, годинама уназад представљају огроман здравствени проблем, то знамо, али нисмо имали најбоље могућности за лечење. Сада имамо добре терапије од којих се виде бенефити. А резултат тога је побољшање квалитета живота код пацијената који су транскатетерски лечени“, наводи проф. др Дејвид Коен, предавач из Њујорка.

„Данас на ЦТ снимку можемо да видимо наслаге, масноћу око срца, крвних судова, и можемо да дамо процену за срчани удар само на основу снимка, што значи на време пропишемо терапију, или урадимо операцију. Невероватно је важно да имамо процену за могућност срчаног удара, јер је то највећи убица, и било би добро да се ради скрининг и сними срце свима. Ми у Шкотској смо на том путу. Ви буквално за једну секунду можете да добијете најчистију слику и приказ стања“, наглашава проф. др Марк Двек из Шкотске.

Велика очекивања су од вештачке интелигенције – која нека стања може брже да препозна од људског ока. Тако уз најсавременију дијагностику и терапију, борба против најтежих болести требало би да буде извеснија.

„Данас методама минимално инвазивних процедура у интервентној кардиологији можете свашта да урадите и свашта да видите. Да измерите унутрашњост крвног суда, да измерите проток, сужење кроз камерицу у крвном суду. Комплексне процедуре су сада минимално инвазивне и некада пацијент може истог дана да иде кући“, објашњава кардиолог доц. др Марко Бановић, председник Радне групе за кардиоваскуларни имиџинг УКЦС.

„Нама је потребно повећање броја у крајњој линији најкомплекснијих и насложенијих процедура, које подразумевају кардиохируршке интервенције, бајпас процедуре, хирургије срчаних залистака, хирургије срчане слабости. Што се туче опуса, врста процедура које обављамо, то су процедуре које су стандард у свим развијеним европским земљама. Управо захваљујући оваквим састнцима, захваљујући могућности да искуства разменимо, унапредимо, доводи до тога да радимо све оно што се ради данас у свету“, истиче проф. др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију УКЦС, БЕЛВИС.

Светски дан давалаца крви

У Клиници за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Србије већ је урађено више од 800 најкомплекснијих процедура – на срчаном мишићу, залиску, или коронарним крвним судовима.

За многе операције, па и оне на срцу неопходна је крв. Светски дан обележен је под слоганом „Дајмо крв, дајмо наду – заједно спасавамо животе“.

„У овај светски дан смо ушли са дводневним резервама. Резерве се, нажалост, полако смањују што је карактеристично за летњи период године. Највише нам недостају нулта и Б крвна група, али ми позивамо грађане свих крвих група да у наредним данима, и током целог лета помогну да превазиђемо тај очекивани дефицит“, апелује Мирјана Кнежевић са Института за трансфузију крви Србије.

Од почетка године, у Институту за трансфуију крви Србије прикупљено је око 35.000 јединица крви. За неку операцију неопходна је једна јединица, за неку пет, шест или више.

Оно што још треба да знамо јесте да један давалац и једна јединица крви некада значе и спас за чак три живота.