Институт Дедиње са 3.000 операција на отвореном срцу европски рекордер

Болести срца и крвних судова су најзаступљеније у нашој земљи. Да би биле спречене, и на време откривене и излечене, важни су превенција и рана дијагностика. У Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње данас су урадили 12 минимално инвазивних кардио-хируршких операција.

У шест операционих сала, здравствени тимови били су од раних јутарњих сати. Урадили су 12 операција – пет реконструкција митралног залистка, поправили две аортне валвуле, уградили два бајпаса и излечили двоје пацијената са урођеним срчаним манама.

„Осам хирурга ће данас учествовати као оператери. То је процедура која је на Институту усвојена. Грудни кош се увек отвори само је рез много мањи, опоравак је краћи, а резултати хируршке интервенције су исти“, објашњава проф. др Иван Стојановић, начелник Центра за минимално инвазивну кардиохирургију Института Дедиње.

Обележавају и петогодишњицу оснивања Центра за минимално инвазивну кардиохирургију.

„Институт Дедиње је пионир у овој области. Ми смо још 2011. године урадили прву такву ендоскопску операцију срца. Пре пет година смо то формализовали у један центар, а ево данас показујемо у суштини колико је он развијен и шта све можемо да урадимо“, истакао је др Стојановић.

„Организација, визија и план у основне поставке од којих зависи успех једне установе. Компетентност тимова, апсолутно владање материјом, али и постоперативни ток. Врло брзо ћемо ове људе пустити кући. Ове године је 3.000 операција на отвореном срцу, што је рекорд који појединачно није урадила ниједна клиника у Европи“, истакао је проф. др Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње.

У Институту Дедиње радило се и током викенда, а тако ће бити и убудуће, како би укинули преостале листе чекања.

„Министар се изненадио, било је планирано да се ради само скенер, а овде код нас могао је да види потпуно организовану радну суботу – 24 скенера, јуче 21 скенер, укупно 18 магнетних резонанци. И што се посебно зачудио, то је што смо радили коронарографије, за које је чекање код нас било два-три месеца, ми смо урадили 20 таквих коронарографија и седам кардиовертер дефибрилатора. У свим салама, свуда је видео ред, рад, дисциплину и одговорност“, навео је професор Бојић.

Годишње, због болести срца и крвних судова, Србија изгуби један град од 55.000 становника. А не мора да буде тако. Променама лоших животних навика, превенцијом, благовременом дијагностиком и одговарајућим лечењем, ту статистику можемо да променимо.