Читај ми!

У генима пише све о нама – шта је то персонализована медицина

Поремећаји рада штитне жлезде погађају више од 300 милиона људи широм света. Процењује се да у Србији, сваки десети грађанин има те проблеме. Да би се дијагноза поставила што раније и започело лечење, важно ја да не игноришемо симптоме и идемо на редовне прегледе. Колико у свему томе може да нам помогне персонализована медицина.

Како је истакла Драгана Шутовић Илић из Центра за четврту индустријску револуцију персонализована медицина је приступ који се користи у смислу сагледавања индивидуалних карактеристика пацијента и прибегавању лечењу по мери пацијента. Насупрот оном приступу који већ познајемо једна дијагноза, један лек иста болест.

„Овде нам се отварају велике могућности и у области лечења штитне жлезде, почевши од дијагностичких, преко терапијских опција дозе терапије.Чак у извесним медицинским интервенцијама, као што су операције, где на лицу места током операције лекар може додатно дијагностиком додатно да сагледа који је опсег неопходан за само третирање“, истакла је Илићева.

Докторка Бранка Зукић са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство истакла је да персонализована медицина користи информације о нашим генима, протеинима, нашем психосоцијалном аспекту, навикама, условима околине, да би унапредила превенцију, дијагностику и лечење болести.

„У овом тренутку неумемео све те информације да користимо интегрисано у лечењу сваког појединца, али се сада налазимо у ери прецизне медицине, када можемо да разумемо и користимо дате информације. У генима пише све о нама. Урадимо генетички тест и у нашој ДНК можемо да прочитамо да ли постоји нека генетичка промена која ће да нам помогне да боље дијагностикујемо болест“, рекла једр Бранка Зукић.

Шта представља пројекат „Инотироген“?

„Пројекат је финансиран од стране Европске комисије и он користи иновативне приступе у геномици у персонализованој медицини, како би унапредио лечење оболелих од штитне жлезде. Ми ћемо на основу резултата генома анализираних код пацијената оболелих од штитне жлезде и клиничких података животних навика развити моделе за боље лечење“, навела је др Зукић.

„Канцеларија за ИТ и Центар за четврту индустријску револуцију пришао је пројекту као један од партнера. Наша улога у пројекту је јасно дефинисана, мапирањем екосистема, односно индентификација релевантних података који се баве овом облашћу у нашој земљи“, рекла је Драгана Шутовић Илић.

Како је истакла докторка Илићпројектом ћемо добити нова научна сазнања која ће нам помоћи да унапредимо лечење пацијената оболелих од штитне жлезде. Време лечења би се скратило.

понедељак, 19. мај 2025.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом