Рак јетре трећи по смртности – симптоми, рано откривање, лечење модерним терапијама

Сваке године у Србији око 900 људи добије дијагнозу рака јетре. Шта лекари уочавају у пракси – да ли се број пацијената са овом болешћу повећава? Које су животне доби оболели – млађи или старији, мушкарци или жене?

Како је истакао професор Небојша Манојловић, начелник Клинике за гастроентерологију и хепатологију ВМА, број пацијената са туморима јетре расте. Око милион људи у свету годишње оболи од ове болести. У Србији се сваке године дијагностикује око 900 нових случајева.

„Претходни подаци су говорили о доминацији хепатоцелуларног карцинома, који потиче из ћелија јетре. Скорашњи подаци из света, као и наши, показују да је у значајном порасту холангиоцелуларни карцином, односно тумор који потиче из жучног епитела. Он може бити лоциран и у јетри, али и ван ње. Врло је комплексан за дијагностику и лечење, због чега подаци из прошлости нису били тако прецизни“, истакао је професор Манојловић.

Ко су најчешће пацијенти са овом дијагнозом?

„Повећава се број пацијената. То је углавном старија популација, и већином су то мушкарци, док жене чешће оболевају од тумора жучне кесе. Фактори ризика за оба карцинома су хроничне болести јетре. Код хепатоцелуларног карцинома, код око 90 одсто пацијената овај тумор настаје из претходне цирозе јетре“, навео је професор.

Који су симптоми болести?

„У раној фази оболели пацијенти најчешће немају никакве симптоме, јер је тумор мали. У напредовалој фази болест се манифестује увећањем јетре и болом испод десног ребарног лука, док је код холангиоцелуларног типа најчешћи симптом појава безболне жутице. Веома су важни редовни прегледи и скрининг два пута годишње“, истакао је професор Манојловић.

Да ли болест може да се држи под контролом?

„Данас постоји много више могућности за лечење у односу на ранији период. Неопходно је најпре спровести прецизну дијагностику болести и хистопатолошку верификацију. Након тога се одлучује о најбољем начину лечења пацијента. Имамо локалне методе лечења, хируршке захвате, интервентну радиологију и велики спектар лекова за циљану терапију“, рекао је професор Небојша Манојловић, начелник Клинике за гастроентерологију и хепатологију ВМА.